„Нестанак Запада“ је наслов извештаја на основу ког су се водиле дискусије на Минхенској безбедносној конференцији, највећем скупу те врсте у НАТО свету, који је одржан од петка до недеље.
Узроци нестанка Запада
Овакав песимизам организатора Минхенске конференције није изненађење за иоле пажљивије посматраче. Извештавајући са прошлогодишњег скупа, „Њујорк тајмс“ је о њему писао као о „реквијему за Запад“, 2017. године у Минхену се дискутовало о „пост-западном пост-поретку“, а годину дана пре тога о „беспомоћним чуварима“ тог поретка, који је још, некако, опстајао.
А сада се дошло и до спознаје о нестанку Запада и тог поретка на чијем је челу он стајао и кога је пресудно обликовао, још од краја Хладног рата.
Шта је довело до тога? Аутори минхенског извештаја указују, у основи, на три врсте узрока. Под један, то је Русија, која је, „с релативно ограниченим средствима, постала играч који не може да се игнорише“. Под два, Кина, јер преузима превласт над међународним институцијама којима је доминирао Запад, а уз то и гради паралелне односе са многим деловима света, изван надзора Запада. И под три, узрок детектованог опадања Запада налази се и унутар самог Запада, који све мање представља „релативно кохезивну геополитичку конфигурацију“, и притом у многим својим деловима пролази кроз „неолибералну контрареволуцију“ у виду успона „националистичких снага“, насупрот либералним, због чега долази и до „духовног нејединства Запада“.
Померање глобалних центара моћи
Све у свему, констатује се да „далекосежно померање центара моћи у свету и брзе технолошке промене доприносе осећају стрепње и немира. Свет постаје све мање западни. Али још важније, и сам Запад, такође, постаје све мање западни. То је оно што називамо ’нестанком Запада‘“.
Колико је тачна ова дијагноза организатора Минхенске безбедносне конференције? Шта је све Запад довело до оваквог стања? И шта он може да учини, ако може ишта, да би овакво стање променио?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и новинар Ђуро Билбија.
Минхенске тврдње о нестајању западног утицаја генерал Ковач оцењује као „реалност која је уочена и раније“, а релативну новост представља сазнање да „ни многе државе Запада више не деле вредности које је Америка наметала кроз НАТО, ЕУ и друге организације које су биле инструментализоване у функцији изградње Новог светског поретка. Ни једна империја, међутим, није трајала вечно, па се тако свет и сада налази у процесу транзиције из оног неолибералног у неки нови, мултиполарни поредак без доминације само једне силе“.
„У кризи је неолиберални Запад, на коме је почивала глобализација какву смо знали током последњих деценија“, наглашава Ђуро Билбија, и указује да се „већ три-четири Минхенске конференције узастопно Запад бави самим собом, исказује забринутост и региструје губитак својих позиција... Онај Запад који је доминирао светом, који је извршио агресију на Ирак, под лажним изговором постојања оружја за масовно уништење, Запад који је разорио Либију... сада жали за тим временима и супремацијом коју је имао“.
Нове сфере утицаја
У складу са овогодишњом темом Минхенске безбедносне конференције, магазин „Форин аферс“ у новом броју доноси опширан текст под насловом „Нове сфере утицаја“, у коме се наводи да је после Хладног рата „читав свет постао де факто сфера америчког утицаја. Сфере утицаја претвориле су се у једну сферу утицаја“, међутим, „та хегемонија сада нестаје... Униполарност је готова, а са њом и илузија да ће остале земље једноставно прихватити место које им је додељено у међународном поретку под вођством САД“.
„Међународна сцена уравнотежује се зато што је Кина постала глобална и потребан јој је читав свет, а барем подједнако важан фактор представља и уздизање Русије, која представља главног војног и спољнополитичког конкурента Западу“, објашњава Билбија.
Војна супериорност
С тим у вези, као један од фактора који су допринели опадању моћи Запада аутори овогодишњег минхенског извештаја истичу и то што „западна војна супериорност у међународним конфликтима више није неупитна“, те да „све веће војно присуство Кине и Русије у различитим деловима света чини западне војне интервенције још ризичнијим у будућности“.
„Такве оцене су тачне“, уверен је генерал Ковач.
„Од краја Хладног рата, па све до пре десетак година, Запад је и у смислу војних технологија био несумњиво супериоран. Међутим, дошло је до преокрета и неспорно је да је Русија данас у погледу ракетног наоружања, али и у сфери доминације у космосу, отишла далеко испред својих конкурената са Запада, што они и сами признају. По различитим проценама, данас је Западу потребно 10, 15, па чак и 20 година да досегну ниво развоја каквим Русија већ данас располаже. Верујем да ће тако бити и у будућности, и то ће остати важан фактор одвраћања. Да није тако, Русија не би ни представљала толики проблем за Запад“, каже саговорник Спутњика.
Фаталне поделе
Али проблем Западу не представљају само спољни фактори попут Русије и Кине, већ и он сам. У извештају се наводи: „Разлике (у трансатлантској заједници) постојале су и раније... Данас је, међутим, очигледно да је посреди нешто много фундаменталније“.
„Поделе унутар самог Запада све су дубље и све далекосежније и фаталније по његове способности“, оцењује Ђуро Билбија, истичући да о томе сведочи и „чињеница да је председник САД Доналд Трамп здушно потпомогао излазак Велике Британије из Европске уније, иако она представља производ америчких напора за обједињавање Запада. То говори да Трамп, уз подршку дела тамошње елите која жели Америку изнад свега, покушава да Америку из ових недаћа изведе тако што ће она преузети предводничку улогу у прекомпозицији самог Запада, у оквиру које би Русија била превучена на његову страну, зарад обрачуна са Кином. Наравно, то је удица на коју се Путин неће упецати. А то, заправо, најављује ревизију досадашњег светског поретка, у којој ће САД бити суочене и са Русијом и са Кином, услед чега Запад дефинитивно више неће бити оно што је био“.
„Реквијем или ренесанса?“, постављају питање и организатори Минхенске безбедносне конференције, којима генерал Митар Ковач одговара: „Мислим да ни сам Запад не треба да жали за поретком који је дефинитивно на заласку. На сцену ступа нова реалност“.
