„Сматрам да споразум из Сочија и такав формат преговора нису исрцпљени, штавише, убеђена сам да они немају алтернативу. Суштина споразума из Сочија је постизање прекида ватре и раздвајање цивила и терориста, борба до победе и формирање зоне деескалације“, прецизирала је Матвијенкова.
Према њеним речима, турска страна до сада није успела да то постигне, али турске и руске дипломате и војска константно размењују информације.
„Наставићемо дијалог с Турском и другим земљама, како бисмо постигли коначну победу над терористима у Сирији. Нико не може забранити председнику Сирије Башару Асаду да се бори против терориста и да ослободи сиријску територију од њих. Међутим, неопходно је учинити све како не би страдали цивилно становништво. Треба да реализујемо споразуме из Сочија, како би том земљом завладао мир. Није лак задатак, али треба се суздржати од емоционалних изјава и екалације напетости“, констатовала је председница.
Ситуација у Идлибу
Према договору представника Русије, Ирана и Турске, који је постигнут у мају 2017. године на преговорима у Астани (сада Нурсултан), у Сирији су формиране четири зоне деескалације.
Територија три зоне је током 2018. године прешла под контролу Дамаска. Четврта зона, која се налази у провинцији Идлиб и деловима суседних провинција Латакије, Хаме и Алепа и даље није под контролом сиријских власти. Њен највећи део држе терористи Нусра фронта. Тамо су стални сукоби милитаната и Vладиних снага.
Русија и Турска су у Сочију потписале у септембру 2018. године споразум о стварању демилитаризоване зоне у Идлибу, где је смештено више десетина различитих формација.
