„Судећи по изјавама Реџепа Тајипа Ердогановим, чини се да су Турци прилично одлучни да наставе са претњом ", рекао је за РТ Фјодор Лукјанов, главни уредник "Русије у глобалним пословима".
Он је навео да је Идлиб постао арена геополитичке борбе између Анкаре и Дамаска, а самим тим и њених савезника у Москви.
Русија се трудила да посредује у конфликту, али преговори са Турском до сада нису дали практичне резултате, а ситуација се на терену загрева.
Лукјанов је навео да је Анкара успела да избегне "пуни међународни рат" само зато што су трупе које се заправо боре у Идлибу припадници милитаната придружених Ал Каиди које Анкара подржава.
Турска - друга највећа војна сила НАТО-а - можда би могла да победи у сукобу са владиним снагама у Сирији, рекао је Михаил Ходаренок, пуковник у пензији у руским снагама противваздушне одбране и бивши официр Генералштаба.
"Ердоган има довољно борбених и оперативних способности, као и војну опрему и особље да би у року од неколико дана надвладали Асадове снаге", рекао је Ходаренко. Битка је заоштрена а сиријска војска исцрпљена током деценије рата и мора да се бори на неколико фронтова против разних милитаната и екстремиста.
Међутим, питање је у великој мери хипотетичко, јер се сиријске владине снаге не боре саме. Русија - савезник Дамаска, али не мање важан партнер за Турску. Пораз сиријских савезника била би катастрофа за московске антитерористичке напоре у Сирији у последњих пет година, као и за читав Блиски исток, упозорио је Ходаренко. Врло је мало вероватно да ће Русија стајати по страни и гледати како губи ауторитет у региону.
Свака велика турска операција против сиријских владиних снага највероватније би погодила руске војне саветнике и копнене трупе - попут војне полиције која патролира неким деловима Сирије - рекао је Алексеј Хлебников, експерт за Блиски исток из московског центра "Карнеги".
„Русија већ подржава офанзиву сиријске војске са својим ваздушним снагама и ... игра улогу одвраћања од било које турске офанзиве на сиријске положаје, у основи осигуравајући контролу сиријске војске над поново заузетим територијама“, рекао је Хлебников.
Извесна умешаност Москве чини отворену интервенцију много мање изводљивом опцијом за Турску, не само зато што би ризиковала сукоб са нуклеарно наоружаном чланицом Савета безбедности УН и покренула опште супротстављање између Русије и НАТО-а.
Анкара може доста да изгуби и од благог погоршања односа с Москвом
Анкара може доста да изгуби чак и од благог погоршања односа са Москвом, о чему сведочи последњи пут када је Турска оборила руски Су-24, у новембру 2015. године. После тог инцидента Русија је увела низ санкција против турског извоза и предузећа, а посебно је био под ударом пољопривредни и туристички сектор те земље. Улози су сада још већи.
Турска је од тада побољшала своју одбрамбену сарадњу са Русијом куповином система противваздушне одбране С-400 - био је то споразум који је Анкара сматрала тако важним да је била спремна одупрети се притиску САД-а и чак жртвовати своју улогу у америчком програму за борбу против прикривања Ф-35. Русија вероватно неће опет делити сличну технологију са Турском, уколико укрсте мачеве изнад Идлиба.
Други заједнички пројекат је нафтовод Турк Стрим, који испоручује руски природни гас за напајање највећег турског града Истанбула и индустријских зона око њега. Сакир Арикан, генерални директор компаније "ТуркАким Гас", прошлог месеца назвао је масивни инфраструктурни пројекат "питањем националне безбедности". Ипак, Русија се није устручавала да заустави изградњу на пројекту још 2015. године, као део пакета са санкцијама.
РТ наводи да сарадња Москве и Анкаре превазилази и економска и одбрамбена питања. Поред партнерства у сиријском мировном процесу, Турска и Русија недавно су се појавиле као лидери у заустављеним разговорима за окончање хаоса у Либији.
Улози велики
„Нико није заинтересован за избијање великог рата који би довео до сукоба између Турске и Русије“, рекао је за РТ Витали Наумкин, председник Института за оријенталне студије Руске академије наука. „Улози које обе стране имају у међусобној сарадњи су превисоки“.
Хлебников верује да је „мало вероватно да би Турска изабрала пут директног сукоба и ескалације тензија са Москвом“.
Лукјанов је рекао да ће много тога зависити од руских дипломатских напора који су Турској већ јасно ставили до знања да војни пут неће нигде водити. Уколико Русија и Турска не постигну договор о подели сфера утицаја у Идлибу, непријатељства ће се наставити, упозорио је он. Међутим, ово може звучати неугодно за Сиријце, који жарко желе да ослободе своју земљу после скоро деценија сукоба.
Чини се да се сви стручњаци слажу да замрзавање непријатељстава у Идлибу може за сада помоћи да се избегне ескалација, док се не нађе дугорочније решење.
