Савет безбедности Уједињених нација поновио је своју подршку решењу израелско-палестинског конфликта формирањем две државе. То је прво оглашавање Уједињених нација пошто је амерички председник Доналд Трамп у јануару обзнанио свој план за решење овог сукоба који траје од 1948.
Резолуција, међутим, ни једном речју не помиње Трампов план, као што не помиње ни палестинске претензије. Према Трамповом плану, две државе биле би формиране, али тако да већину територије на окупираној Западној обали задржи Израел, док би палестинска територија била расцепкана и демилитаризована, тако да Израел има пуну безбедносну контролу. Такође се не предвиђа исељавање јеврејских насељеника.
Палестински захтев, пак, подразумева формирање Палестине на целој територији Западне обале, коју је Израел окупирао у Седмодневном рату 1967, као и исељавање израелских насељеника. Тако замишљена, територија независне Палестине обухватала би и Источни Јерусалим, а Израел је цео Јерусалим анектирао и прогласио га престоницом Јеврејске државе.
Резолуција је оправдање великим силама
Овако усвојена резолуција, према речима Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду, има само дипломатски значај за земље које су је усвојиле.
„Савет безбедности није ни за ни против Трамповог плана, него каже да је формално за решење о две државе. У којим границама, шта би то подразумевало, не помиње се. Ово значи државама које су покренуле иницијативу да могу да кажу арапском свету да могу да рачунају на њих, Американцима да немају ништа против две државе – дипломатски добитак за низ држава које ће различито тумачити резолуцију“, каже он.
Резолуција је срочена тако да задовољи све стране и, можда да опомене Израел. Међутим, никада до сада никакве санкције нису примењене против Израела, додаје Јанковић.
„На терену видимо почетак деловања америчко-израелског комитета, који треба да припреми реализацију Трамповог мировног плана, то јест анексију додатних територија на Западној обали и видимо да нема никаквог контраделовања“, објашњава Јанковић.
Због тога што је резолуција уопштеног типа, нема ничег изненађујућег што су се све чланице Савета безбедности сложиле око ње, јер овакве резолуције не производе правне и политичке последице. Овакве резолуције имале би дубљи смисао уколико би иза њих уследио дубљи политички ангажман, наводи Јанковић.
