Ово за Спутњик тврди Бранко Лукић, бивши шеф адвокатског тима генерала Ратка Младића. Овај адвокат каже да се о овоме још не говори отворено, јер би то значило да се признају нелогичности и крупне мане у правним поступцима Хашког трибунала, већ да се то дефинише на други начин.
„Једноставно, судови не примењују та правила, и то је урађено по договору. Сви су донели своја посебна правила, и нико није ишао путем Трибунала, и није преузео баш ништа из њихове праксе,“ тврди за Спутњик Лукић.
Адвокат нам каже да нови трибунали као што је Трибунал за Либан, или Камбоџу у својим статутима имају дефинисано да се не сме користити судска пракса која је коришћена пред Хашким Трибуналомн.
Судска пракса Трибунала – забрањена
Он такође подсећа да ни сама правила Хашког трибунала нису предвиђала пуно тога, што је накнадно уведено, као што је рецимо заједнички злочиначки подухват.
„То је Карла дел Понте увела кроз предмет Душка Тадића. Дакле, цео Трибунал је радио противно својим правилима и дозволио да се оптуже групе или народ због те теорије – осуди све, без обзира на кривицу,“ додаје он.
Обрнута Конвенција о геноциду
Наш саговорник каже да је једно од оружја које је у претходном времену коришћено против српског народа управо био Трибунал у Хагу. По његовим речима, у случају његовог клијента Ратка Младића пресуда је донета на основу онога што је тужилац изнео у својој завршној речи, а не на основу доказа.
„Пошто Конвенција о геноциду говори о уништењу одређеног народа и пошто то нису могли да докажу у случају генерала Младића, они су Конвенцију о геноциду изврнули наопако, и применили је само на Сребреницу и још се хвале како су унапредили конвенцију. Право се не унапређује, оно се или поштује или не поштује. Он га нису поштовали. И захваљујући томе, донели су пресуде да је у Сребреници извршен геноцид. Иако нису доказали да је било геноцида, судија је узео у обзир наводе из завршне речи тужиоца као доказ. Завршна реч тужиоца ни одбране нису доказ већ тврдње,“ објашњава наш саговорник један од примера зашто су хашки поступци непримењиви на остале судове.
„Елдорадо“ за тужиоце
Лукић каже да и дан- данас тај Трибунал, односно сада Механизам, доноси пресуде без валидних доказа, али другачије и не могу, јер би све дуге пресуде које су донеле тако морале бити преиспитане. Посебно пресуде везане за геноцид у Сребреници.
„Други начин како су злоупотребили право је тако што су свим Србима судили на основу заједничког злочиначког подухвата. Та теорија је нападнута од стране од светске правничке струке јер она се дефинише овако: осуди све без обзира на кривицу,“ додаје он!
Кривично право не сме да суди групама, само појединцима. Од Хашког Трибунала је направљен „Елдорадо за тужиоце“, не морају дакле, да доказују било шта, осим да сте Србин.
Други Трибунали, напомиње он, већ имају мишљење о Хашком, јер која би држава дозволила да јој се суди на основу правила која су важила за нас?! И Трибунали који су и основани, уговорно не смеју да користе праксу Трибунала за бившу Југославију.
