„По мом мишљењу, много је већа опасност за Кину, која је највише на удару коронавируса и где је највећа потрошња енергетских ресурса. Наравно, у савременом глобалном свету, где су све земље међусобно повезане, то би се неминовно могло проширити и на остале земље".
Oвако Коваљов коментарише анализу експертске групе АКРА у којој се каже да би због коронавируса, пада цена нафте и неуспешних преговора ОПЕК-а, као и због слабљења рубље и потреса на руској берзи, Русија могла да се суочи са финансијском кризом.
Рецесија не прети Русији
Руски економисти уверавају да нема разлога за песимизам и напомињу да се према таквим оценама треба односити опрезно, јер се увек поставља питање о методолошким алатима. Како истичу, за сада је руски финансијски систем стабилан и висок. Штавише, он је квалитативно већи од осталих економија. Многи чак у финансијској кризи виде нове могућности и шансу за Русију и постсовјетске земље које би могле да обнове трговинске и економске везе како не би зависиле од глобалних ризика. Другим речима, ако би до кризе дошло, таква ситуација би могла да подстакне земље на промену трговинско-економске политике. Руска економија за такве сценарије боље је припремљена него у претходним турбулентним годинама и да је стабилност система у земљи већа него у другим државама
Русија подстиче економију
Руске власти уверавају да тренутно не постоје никакви озбиљни проблеми и да ће ако се они појаве предузети све неопходне мере. Услед пада цена нафте и тренутног слабљења рубље, руско Министарство финансија не очекује рецесију руске економије и озбиљан пад буџетских прихода који нису од нафте и гаса у 2020. години. Прогноза раста БДП-а за 2020. годину од 1,9 одсто биће остварена подстицањем домаће економије.
Такозвана техничка рецесија настаје онда када економија забележи пад два тромесечја заредом у поређењу са претходним кварталима. Последњи пут је руска економија била у рецесији током кризе 2014-2015, а завршена је у пролеће 2016.
Експерти истичу да је понављање претходних криза из 2008. и 2014. године тешко могуће због смањене зависности руске економије од глобалног финансијског система, а поред тога руско финансијско тржиште је мобилисано у ишчекивању кризе и спремно је на све недаће. У тренутним условима, руска економија је више адаптирана на кризне процесе, с обзиром на бољу балансираност буџета, значајне резерве, ефикасну политику замене увоза, квалитетно јачање новчаних токова итд.
Кина кроји судбину
Коваљов сматра да ће даљи развој ситуације у великој мери зависити од тога како се Кина носи са проблемима.
"По мом мишљењу, кључни фактор требало би да буде то како ће светска економија и економија највећих индустријских земаља, пре свега Кине, изаћи из кризе повезане са коронавирусом. Ако се производња у тој земљи обнови, цене нафте ће неминовно расти. Ако се криза развије, тада неће бити подстицаја за раст цена нафте – потрaжња ће се смањивати и нафта ће постајати јефтинија“, каже руски економиста.
Експерти истичу да је преурањено говорити о великој финансијској кризи у Русији у скорије време, а да је у овој ситуацији задатак финансијских власти да минимизирају негативне последице финансијског стреса на домаћу економију. Користећи алате монетарне и буџетске политике, власти могу постићи овај циљ.
