Шеф Центра за војно-политичке студије Института САД и Канаде Руске академије наука Владимир Батјук каже да су изјаве Пентагона о томе да Америка јача своје позиције у Африци како би се супротставила утицају Москве и Пекинга у потпуности у складу са главним директивама америчке војно-политичке стратегије, јер стратегија националне безбедности и одбрамбена стратегија САД говоре да су Русија и Кина главни противници САД у међународној арени.
„Што се тиче Африке, то је веома перспективан регион - постоје земље са највишим стопама економског раста у свету. Африка, као што је свима познато, лежи на огромним природним ресурсима, постоје веома повољни климатски услови, а истовремено је радна снага веома јефтина. Зато се Африка сматра веома перспективним регионом. Кина активно инвестира у тај регион и она је сада главни трговински и економски партнер афричких земаља. Али, у последње време се и Русија сетила Африке - прошле године је одржан самит „Русија-Африка“, који је, по мом мишљењу, дао нови подстицај развоју трговинских и економских веза између Руске Федерације и „црног континента“, каже Батјук.
Чињеница је да је Африка због својих природних богатстава данас интересантна свим великим играчима. Тај континент је лидер у резервама боксита, мангана, уранијума, бројних реткоземних метала, платине, колата, без којих ниједан мобилни телефон неће радити, кобалта, без којег ниједан бомбардер не може да лети.
Природна богатаства Африке интересантна свим великим играчима
Пентагон афрички регион назива стратешки важним за интересе Вашингтона, а према речима команданта Афричке команде америчких оружаних снага (АФРИКОМ) генерала Стивена Таунсенда Москва и Пекинг данас конкуришу Вашингтону на афричком континенту, активно користећи „економска, дипломатска и војна средства“ за ширење свог утицаја. Он је уверен да САД имају конкурентску предност у односу на Русију и Кину и да би то требало да искористе.
Амерички генерал је истакао да је Африка важна за САД, јер постоје геостратешка подручја и морски путеви који су важни за међународну трговину и операције САД-а широм света.
Амерички медији процењују да је тренутно у Африци лоцирано шест до седам хиљада америчких војника, а Таунсед наводи да су резултати које је афричка команда постигла са малим контингентом и ограниченим финансирањем - упркос чињеници да је Африка три и по пута већа од САД - уштедела новац пореских обвезника и гарантује јак положај САД на афричком континенту.
Изјаве Вашингтона о потреби јачања свог утицаја у Африци и супротстављања Русији и Кини аналитичари објашњавају слабљењем америчке позиције на „црном континенту“, како у одбрамбеној, тако и у економској сфери.
„Ако говоримо о Пентагону, рекао бих да су САД у последње време прилично активно развијале војно-техничку сарадњу са земљама афричког континента када је реч о снабдевању оружјем, обуци војника, пружању друге техничке помоћи и спровођењу заједничких маневара и вежби. Афричке државе имају прилично озбиљне безбедносне проблеме - довољно је указати на проблем међународног тероризма. Тамо све више расте и међународна трговина наркотицима. Стога су многе афричке земље заинтересоване за војно-техничку сарадњу са САД“, наводи Батјук.
Говорећи о улози Пекинга и Москве на „црном континенту“ Батјук истиче да је Кина последњих година потиснула Американце и њихове европске савезнике из афричких земаља. Русија, такође, покушава да обнови своју позицију добављача оружја и других врста опреме афричким државама.
„Руске економске везе са земљама Северне Африке су нарочито активне - то је већ традиционално, али је недавно руска страна одлучила да оптимизира своје присуство јужно од Сахаре, а то се не свиђа баш свима“, рекао је Батјук.
Експерти кажу да су афричке земље, јужно од Сахаре, важан партнер Русије у погледу трговине оружјем. Примера ради, трећина оружја које те земље купују је — руско.
Војна дипломатија и борба за ресурсе
На питање какав развој догађаја се може очекивати у тој конкурентској борби за „црни континент“, Батјук сматра да ће САД користити „војну дипломатију“.
„Мало је вероватно да ће у тренутним условима САД одлучити за неке велике интервенције како би прошириле своје војно присуство у афричким земљама. Очигледно ће наставити да користе могућности војне дипломатије и војно-техничке сарадње са афричким земљама“.
С друге стране, руски политички интереси усмерени су на осигурање безбедности у том региону и сузбијање терористичких претњи. Такође, за разлику од САД, Русија никад не поставља политичке услове за развој економске сарадње.
У последњих пет година робна размена Русије и афричких земаља се више него удвостручила и премашила је 20 милијарди долара годишње, док робна размена Кине са афричким земљама износи више око 200 милијарди долара годишње. Процењује се да су Кинези директно инвестирали 100 милијарди долара, а Руси око 20 милијарди.
„Одсуство“ Русије са афричког тла трајало је више од 10 година. Африканци се са носталгијом сећају Совјетског савеза, који им је помогао да добију не само политичку, већ и економску независност. Међутим, распад земље и ситуација деведесетих присилила је Русију да се одрекне својих афричких амбиција, па су за то време многи пројекти заустављени, а везе прекинуте. Тек двехиљадитих, након јачања земље, Москва се поново окренула ка афричком континенту и данас многе руске компаније раде у том региону, пре свега у енергетском сектору, али и многим другим.
Русија је данас један од десет највећих добављача хране на тржиште афричких земаља и извози пољопривредне производе на тржишта трећих земаља више него оружја.
Тренутно један од највећих руских пројеката у Африци је изградња нуклеарне електране у Египту, која ће створити 13.000 нових радних места и, како се очекује, повећаће БДП те земље за десетине милиона долара. Поред тога, Русија је афричким земљама отписала дуг у износу од 20 милијарди долара, а такође пружа и велику хуманитарну помоћ.
Русија има прилично велике планове за ширење мултилатералне сарадње са афричким земљама, а недавни самит „Русија-Африка“ у Сочију, где су дошли представници свих 55 афричких Влада, потврдио је озбиљност намера Москве и жељу афричких лидера да јачају везе са Русијом.
