Првих неколико дана од увођења СОС линије, грађани су се најчешће распитивали о томе како да се понашају током изолације и где могу потражити различите врсте помоћи, а старије, који немају помоћ и подршку, занимало је коме за то могу да се обрате на локалном нивоу.
СОС линија пуна страхова
Др Ивана Сташевић Карличић, в.д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ наводи да се сада људи обично јављају због страха од – обољевања, контакта са здравственом службом, губитка средстава за живот, социјалног искључивања, стављања у карантин због повезаности с болешћу.
Ту су и предвиђање лоших исхода, беспомоћност због немогућности да се заштите вољени, поремећаји спавања и концентрације, туга, напетост, агресивност, повећана употреба психоактивних супстанци, седатива, антисоцијално понашање и слично.
У све већем броју јављају се и људи са хроничним болестима, жалећи се на тегобе и тражећи савете за терапије.
Интервенције због изолације
Карличићка каже за Спутњик да су због психолошких последица изолације имали чак и интервенције на пријему.
„Наша ургентна служба и даље ради 24 сата пуним капацитетом. На пријему смо имали људе који су ушли у декомпензацију својих хроничних болести или имали прве психотичне епизоде са аутодеструктивним и агресивним понашањем“, наводи Карличићка.
Она додаје да се узнемирени и потенцијално агресивни душевни пацијенти збрињавају по посебним процедурама, како би се сви заштитили од потенцијалне заразе.
Савети умањују анксиозност
Карличићка истиче да оне који се јаве на СОС број, стручњаци прво информишу о актуелној епидемиолошкој ситуацији, а потом им, након процене личности, дају савете како да у току њеног трајања поступају и истиче да то значајно умањује анксиозност.
Основни савет за умањивање страха је темељно и поуздано информисање преко званичних извора – Министарства здравља, Светске здравствене организације, Института за јавно здравље „Батут“.
Стручњаци сматрају да информисање о тренутној ситуацији треба да се сведе на највише два пута дневно и препоручују избегавање друштвених мрежа, јер сматрају да се на њима често пласирају информације од извора који нису релевантни.
Промена навика – кључна
Експерти обично саветују људе и о томе како да организују своје време и како да се одвикну од претходног начина живота, тако што ће задовољства тражити у другим активностима.
„Могу да структуришу време тако што гледају филмове, читају књиге, кувају, играју друштвене игре и слично. Дакле, треба да практикују конструктивне активности уз којевреме пролази на квалитетан начин“, истиче Карличићка.
Експерти путем СОС линије препоручују и често контактирање породице и пријатеља телефоном, здраву исхрану, редовно спавање и вежбање, избегавање цигара, алкохола, психоактивних супстанци и седатива, одржавање личне хигијене и праћење препорука надлежних.
