„Тако су болесни да их изгубимо у трену. Разговарају с вама, а неколико минута касније уводите им цевчицу у грло и надате се да ћете поставити апарат за дисање тако да им стварно помогне“, каже за Си-Ен-Ен респираторни терапеут Џули Исон.
Новинари Си-Ен-Ена позвани су у просторије универзитетске болнице у саставу SUNY Универзитета за здравствене науке у Бруклину, једне од три болнице у држави Њујорку у којој се сада искључиво лече пацијент оболели од корона вируса. Иако у Ургентни центар долази мање људи него пре епидемије, сви имају ковид-19, па су самим тим болеснији, а стопа смртности је висока. Умрло је готово 25 одсто пацијената примљених у болницу, преноси „Блиц“.
Пацијенти непрекидно стижу у болницу
Лекари се овде сусрећу само с пацијентима који се гуше због корона вируса који је захватио цео свет, а који се, како тврде неки научници, у Њујорку ближи врхунцу.
Пацијенти непрекидно пристижу у болницу у Бруклину, па медицинско особље нема времена за одмор.
Екипа Си-Ен-Ена видела је како здравствени радник увија у чаршав тело покојног пацијента које је однето у року од пола сата. Након тога су дезинфиковали простор и на исто место је доведен други пацијент у критичном стању, са маском за кисеоник на лицу.
Од скоро 400 оболелих од ковида-19 који су примљени у болницу, 90 одсто су старији од 45 година, а 60 одсто старији од 65, али болест не погађа само старе. Најмлађи пацијент је било дете од три године. Описујући младе пацијенте у двадесетим годинама, лекар Хитне помоћи др Лоренцо Паладино каже да су неки плакали и зурили у празно.
„За њих је ово ’Увод у анатомију‘, а не стваран живот. Ово не би требало да виде“, додаје он.
Иако се труде да сачувају смиреност, лекари, медицинске сестре, респираторни терапеути и болничко особље који се боре да спасу пацијенте, нису навикнути на оваква искуства, на толики број људи који се гуше, учесталост хитних позива и толики број људи које не могу да спасу.
Ситуација у болницама
„Обично имате један хитан позив кад је лош дан, можда два, то је веома емотивно искуство и увек се питате да ли сте урадили све што сте могли“, каже др Синтија Бенсон, која ради заједно с др Паладином у Ургентном центру.
„Мислим да је емоционално веома тешко припремити се за тако кратко време за овакав ниво болести и патњу, морбидност и смрт. Мислим да нико од нас није добро припремљен за то“, каже докторка.
Од почетка пандемије пре три недеље у SUNY универзитетској болници умрле су 94 особе.
Черил Ролстон, медицинска сестра и начелница Ургентног центра каже да је веома тешко посматрати пацијенте како пате без блиских особа поред себе.
„Позвао ме је син једног пацијента и рекао: ’Отац ми има осамдесетак година... Знам да ће умрети... И тужан сам зато што умире сам.‘“
У унутрашњости осмоспратне зграде болнице у насељу Ист Флетбуш, у Бруклину, влада потпуно другачија атмосфера него напољу, где због забране кретања влада такорећи мртва тишина.
Брига због респиратора
„А онда уђете у Ургентни центар где влада атмосфера ужурбаности какву можете видети у зонама које је погодила катастрофа“, каже Роберт Гор, лекар Хитне помоћи.
Најтеже пацијенте прикључују на респираторе. Сложени, скупи апарати од огромне су важности у борби против вируса. Гувернер државе Њујорк Ендрју Куомо тврди да је Њујорку потребно још више од 30.000 респиратора. Ипак, они нису чудотворни лек.
Подаци показују да су изгледи за преживљавање оболелих од ковида-19 слаби чак и ако их прикључе на респираторе, каже Паладино.
Паладино спада у научнике који су доказали да један респиратор под одређеним околностима може да спасе два пацијента. Иако Куомо тврди да то тек треба клинички испитати, за Паладина је то решење проблема несташице.
„Бринемо шта ће бити кад једног дана више не будемо имали довољно респиратора. Не желимо да бирамо измеду два пацијента који би могли да преживе тако што ћемо бацати новчић“, каже он.
