Поједине досад водеће земље, сматра професор Факултета политичких наука Часлав Копривица, обрукале су се и „колосално калирале“. Он као пример наводи САД, Британију, Француску, које су показале неодговоран однос према сопственом становништву. Епидемију вируса корона у почетку нису довољно озбиљно схватиле, због чега су имале огроман број жртава, а на крају све покушале да објасне тврдњом да су државе које су се с тиме боље носиле „тоталитарне и недемократске“.
„Показало се да су они који су имали столетно искуство пљачкања и отимања другима, то искуство научили код куће неодоговорношћу према Индијанцима, црнцима... Показало се да амбиције да буду предводници света имају они који не могу да заштите ни сопствено становништво“, коментарише Копривица за Спутњик.
Како функционише „геополитика страха“
Криза изазвана пандемијом ковида 19 зато има објективно већи капацитет да промени свет од 11. септембра, оцењује професор, а као једно од објашњења наводи и „епидемију страха“ која иде дотле да је „политички некоректно“ показати да се не бојиш.
Коментаришући прогнозе неких западних аналитичара да ће се после пандемије свет суочити са избором између тоталитаризма и демократије, будући да су многе земље увеле ограничавајуће мере науштрб људских права, Копривица каже да у већини земаља које се идентификују као демократске, добар део грађана од тога и није имао неке вајде.
„С друге стране, ако имате привремену суспензију одређеног списка слобода, то да ли је нека држава инхерентно ауторитарна, видите из тога да ли, кад прођу поводи за формално увођење ванредног стања, имате инерцију суспензије слобода и то се лако може установити“, каже Копривица, који не верује ни да је могуће претерано скретање света удесно ка национализму, како неки страхују.
Више није могућ фејслифтинг потрошених идеја
Кад је реч о још једној дилеми – да ли ће криза изазвана ковидом 19 земље суочити са избором између планетарне солидарности или националне изолације, писац и публициста Бранко Анђић верује да ће се десити нешто између.
„Врло је вероватно очекивати да агресивнији и богатији део света неће признати своју грешку и крхкост свог система. С друге стране, оно што ће се свакако десити, јесте спознаја да се се рециклажом система и начина мишљења који је владао у 20. веку не може наставити напредак у 21. веку, било са духовне, било са материјалне стране. Не можемо више да правимо фејслифтинг потрошених идеја. Свет ће морати да каже да више не смемо да се бојимо нових идеја и да је увек боље имати познато лоше него непознато, за које не знамо како ће да испадне“, коментарише Анђић.
По мишљењу професора Копривице, поука коју треба извући, јесте да се са оваквим ситуацијама једино може носити држава.
„То што су се неке државе обрукале, није доказ против тога. Било би идеално да имате савез одговорних држава које ће покушати да делују, да не лове у мутном или да не раде испод жита нешто што њихова јавност не зна, а не би одобрила, него да се понашају као одговорни актери који покушавају да заједнички дођу до оног што је циљ целог човечанства, а то је да се са што мање жртава изађе на крај с овом кризом“, наводи професор.
Виц о ЕУ који све објашњава
Саговорници Спутњика слажу се и да је у кризи заказала Европска унија, која је на примеру Италије и Шпаније показала да није никаква заједница вредности већ конгломерат држава.
„Само су се малобројне државе као што су Русија, Кина и Куба потрудиле да помогну другима. Солидарност не постоји. Италији помаже Русија, а Америка је узаптила 500.000 маски Италији у тренутку кад је криза избијала. ЕУ се показала као морално недорасла“, констатује Копривица.
Бранко Анђић понашање Европе илуструје америчким вицом да у случају драстичне кризе ЕУ седне па пише прво плаву, белу, црвену, жуту књигу, док Американци направе „таск форс“ (снаге за брзо реаговање).
„ЕУ има два велика проблема. Један је последица пребрзог проширења после пада Берлинског зида. Други је рак-рана што је остала економски џин, а политички патуљак и никада није формирала заједничку спољну политику. Уз кратко историјско памћење због чега многи европски народи понављају грешке, проблем је такође што ЕУ никада није дефинисала нормалну политику комуникације“, објашњава Анђић. Зато је и могуће, каже он, да представник ЕУ у Србији каже како је Унија у последњих 20 година много више помагала нашој земљи од Кине и Русије. Али шта је урадила за нас данас, пита на крају Анђић.
Прочитајте још:
