Традиционално главни извозник нафте у Кину је Саудијска Арабија. На другом месту се налази Русија. Међутим, у марту је увоз из Русије порастао за 31 одсто у поређењу са истим периодом прошле године и достигао 1,66 милиона барела дневно. Обим испорука из Саудијске Арабије је пао за 1,6 одсто и износио 1,7 милиона барела. Кина је у марту повећала укупну куповину „црног злата“ за 4,5 одсто - до 9,68 милиона барела дневно.
Кина повећава увоз из жеље да обезбеди резерве јефтиних сировина за своје рафинерије. У марту је цена руске нафте износила и 13 долара за барел, што је био минимум од 1999. године. Није било ништа боље ни са „Брентом“ ни „ВТИ“, које су такође пале до минимума из 2002. године.
Наставља се пад цена нафте
Пад цена сирове нафте „ВТИ“ убрзан је због постојања ризика да се може створити вишак сировина на тржишту, па је тако у 14.06 часова по средњоевропском времену цена мајских фјучерса нафте пала за 23,02 одсто, на 13,04 долара.
Притом, цена за јунске испоруке нафте снижена је за 5,6 одсто, на 20,24 долара по барелу.
За тржиште нафте ова седмица је почела падом цена. На крају претходне седмице котације нафте „Брент“ пале су за 23,65 одсто, „ВТИ“ за 7,3 одсто, што је трећа по реду седмица у којој се бележи пад цена нафте.
Претходне седмице цена мајских фјучерса за сирову нафту „ВТИ“ први пут у историји постала је негативна и завршила је трговање на берзи у Њујорку са минус 37,63 долара за барел, након што је појефтинила за 300 одсто.
