Тако карактерише српско-руски однос тенор Стеван Каранац, полуфиналиста руског интернационалног музичког фестивала „Пут за Јалту“, на којем извођачи из целог света, на својим матерњим језицима, изводе руске и совјетске војне песме.
Русија и Србија – братске земље
Каранац, који је иначе гостујући солиста Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, објашњава да музичка блискост проистиче из тога што руска музика одговара нашим извођачима по сензибилитету, али и из тога што језичка баријера није велика.
„Јако ми је драго што они тако позитивно реагују на нас. Видим да воле Србију, знају за Србију и драго им је кад виде да имамо жељу да учествујемо у њиховим програмима. Сматрају нас братском земљом“, истакао је саговорник Спутњика.
Он је додао да му је учешће на том фестивалу посебно занимљиво, јер је прва опера у којој је наступао, још у средњој школи, управо „Евгеније Оњегин“ Петра Иљича Чајковског.
Наступ на „Путу за Јалту“ – логичан след догађаја
Овог пута, наш саговорник је за фестивал препевао песму „У земуници“, која нема искључиво ратну ноту, већ говори о заљубљеном младићу, који поред пећи, уз звуке хармонике размишља о својој драгој, од које је далеко.
„Волим руску класичну музику, руску оперу и њихове соло песме, па и камерну музику. Ово је био логичан след догађаја, с обзиром на то да се људи који су, условно речено, школовани за оперски репертоар, такође баве овом врстом музике, јер је то у Русији изузетно цењено и популарно“, истакао је Каранац.
Он ове године први пут учествује на том фестивалу, за који је сазнао док је био на турнеји у Италији, током које је ступио у контакт са солистима и редитељком из Русије. Такође, ово му је први пут да учествује на фестивалу који се бави музиком која није искључиво оперска.
„Заинтересовао сам се, јер смо и на факултету имали додира с тим песмама. Једна од професорки, која предаје камерну музику, Људмила Грос Поповић често је организовала дешавања поводом 9. маја. Чак се неколико година дешавало да студенти оду у Русију. Било ми је занимљиво да пробам и видим како то функционише у њиховој организацији“, рекао је Каранац.
Руске песме на светским језицима
Задатак фестивала је да се привуче пажња и интересовање за руску музичку културу, а Каранцу се изузетно допада концепт певања на матерњем језику и сматра да на тај начин сваки извођач даје лични печат песми коју изводи.
„То је музика која је настала пре 50, а нека чак и пре 70 година. Свакако се осећа дух руске романсе. Руси имају јако специфичан приступ тим песмама и на специфичан начин их и изводе. Занимљиво је што свако од нас може да донесе свој израз о томе, с обзиром да певамо на својим језицима“, истакао је Каранац.
Фестивал „Пут за Јалту“ тренутно се одржава преко интернета. Изведбе су организоване тако што су такмичари слали своје снимке на којима изводе песме и укључивали се у програм.
Полуфинално вече одржаће се 8. маја у 20 сати и биће емитовано на руској телевизији „Русија култура“, а полуфиналисти ће, због организационих промена насталих због пандемије вируса корона, наступати и у финалу, које би требало да се одржи уживо. Тачан датум финалне вечери још увек није познат, али се најављује на јесен.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Погледајте још:
► Срби отпевали „Каћушу“ коју ће слушати Москва на Дан победе /видео/
► Зашто је Совјетски Савез променио химну усред рата
► Путин грађанима: Певајмо са балкона на Дан победе
► Бесмртни пук Србије позива: Своје профилне слике на мрежама замените сликама својих предака
