„Замах изградње не сме се зауставити ни секунду“, изјавио је одлазећи израелски министар одбране Нефтали Бенет, најавивши изградњу око 7000 стамбених јединица у Ефрату на Западној обали. Готово истовремено, амерички амбасадор у Израелу, Дејвид Фридман, изјавио је да је Вашингтон спреман да призна израелску анексију делова Западне обале.
Израел има план за Западну обалу, Америка подржава
Истина, Фридман је напоменуо и услове под којима ће Вашингтон то учинити: да америчко-израелски комитет заврши израду мапа територија које би биле анектиране, престанак изградње јеврејских насеља на Западној обали и обнова преговора са Палестинском управом. Ове услове америчка администрација поставила је још у јануару, када је Трамп представио свој план, напомиње новинар и дипломата Драган Бисенић.
„У том контексту, не може се рећи да је изјава амбасадора Фридмана нешто што је значајно ново или што је велико одступање, али потребно је рећи да се Фридман издваја у ентузијазму у подршци Израелу и понекад његове изјаве имају више оптимизма него што су Бела кућа или неко други у САД спремни да подрже“, каже он.
Анексија делова Западне обале била је и тема коалиционог споразума између Бењамина Нетанјахуа и Бенија Ганца о влади националног јединства. Споразум такође предвиђа да анексија, са којом би требало да се отпочне од 1. јула, буде извршена под одређеним условима.
Према слову споразума, сваки корак који израелска влада предузме Вашингтон мора да подржи, као и да се приликом анексије морају узети у обзир и ставови Египта и Јордана, арапских држава са којима Израел ма потписане мировне споразуме и дипломатске односе.
„Сигурно је да ће се о овој теми још разговарати на много прецизнији начин, тим пре што у Израел следеће недеље долази и амерички државни секретар Мајк Помпео, који ће несумњиво прецизирати став америчке администрације по овом питању“, каже Бисенић.
Последња реч је Трампова
Да ће Вашингтон имати последњу реч када се ради о анексији, сматра и новинар Бошко Јакшић.
„Нетанјаху је план о анексији саопштио још уочи предизборне кампање у марту, али Американци су тада тражили да се процес успори и формиран је заједнички америчко-израелски комитет, који ће радити на детаљном исцртавању мапа анексије. Другим речима, ради се о техничким детаљима, јер је мало вероватно да би се Доналд Трамп противио таквој одлуци“, каже Јакшић.
Анексији територија на Западној обали противе се ЕУ, УН, део чланова америчког Конгреса, као и значајна јеврејска удружења у Америци. Ова идеја наилази на отпор и у самом Израелу. Поред мировних организација (познате под именом Гуш Шалом – блок мира), анексији се успротивио и велики број истакнутих официра безбедносних служби.
Међутим, премијер Бењамин Нетанјаху не одустаје од плана да са анексијом почне 1. јула.
„Уверен сам да ће за неколико месеци то обећање бити испуњено и да ћемо моћи да прославимо још један историјски тренутак у историји ционизма“, рекао је он обраћајући се онлајн скупу америчких евангелиста, присталица Израела.
Ипак, Трампу је, према Јакшићевим речима важно да покаже да подржава Нетанјахуа, свог најзначајнијег стратешког савезника на Блиском истоку, јер тиме учвршћује подршку међу америчким евангелистима уочи новембарских избора. Америчка хришћанска евангелистичка заједница одувек је подржавала „библијски Израел“, односно Израел чија територија обухвата и Западну обалу. Због тога би, према Јакшићевим речима, требало очекивати да Трамп подржи анексију.
Изградња нових насеља на дугом штапу
Што се тиче Ефрата и Бенетове најаве о изградњи 7000 станова у том региону недалеко од Витлејема, ради се о спору који траје деценијама и који се налази пред израелским Врховним судом, објашњава наш саговорник.
Спор се води између палестинских становника и израелске владе, а до сада је одлучено да један део земљишта припадне Палестинцима, док би други требало да постане власништво Израела и да се из пољопривредног претвори у грађевинско земљиште, међутим, обе стране траже право на располагање целокупном територијом.
Према Бисенићевим речима, није извесно када ће изградња започети.
„У сваком случају, то није корак који се претпоставља и подразумева у америчком плану за постизање мировног споразума. Међутим, овде реч о нечем другом. Планом је предвиђено да, уколико палестинска страна не буде прихватила споразум, Израел може да једнострано може да анектира делове Западне обале и вероватно се у том контексту рачуна да може да настави са изградњом насеља“, каже Бисенић.
Израел је Западну обалу задобио у Шестодневном рату, вођеном од 6. до 10. јуна 1967, када је Јеврејска држава покренула муњевиту војну акцију против Египта, Јордана и Сирије, у којој је, поред Западне обале, заузела и Голанску висораван (анектирану 1981, а САД су анексију признале прошле године), Источни Јерусалим, Синајско полуострво и појас Газе.
