Коментаришући антивладине протесте последњих недеља у Хонгконгу, који су кулминирали протестима у тржним центрима у суботу, а у недељу хапшењем више од 200 људи због постављања барикада на путу у кварту Монгкок и паљења ватре на неким улицама, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга каже да они ипак нису у оном обиму и интензитету у коме су били прошле године, када су демонстрације месецима, готово свакодневно, паралисале Хонгконг.
Један од разлога за обнављање протеста Денда види у чињеници да је Хонгконг релативно добро прошао током пандемије, са забележених 1.047 случајева оболелих и четворо преминулих од вируса корона.
„Сада је углавном реч о спорадичним акцијама попут ове суботње, када су се антивладини протестанти окупили у више познатих тржних центара и певали песме у славу Хонгконга, узвикивали пароле против актуелне владе и Кине, уз неке транспаренте на којима се могао видети натпис ’Независност Хонгконга‘. Дакле, протести су и политички обојени и имају за циљ подривање онога што је познато као ’једна земља, два система‘ и покушај, наравно не претерано јак, да се ради на одвајању Хонгконга од Кине“, наводи Денда.
Протести део велике западне антикинеске кампање у Хонгконгу
Саговорник Спутњика напомиње да дешавања у Хонгконгу треба посматрати и у контексту актуелне геополитичке ситуације и америчко-кинеских односа.
„После оптужби на рачун Кине од стране америчког државног секретара Помпеа, као и залагања једног представника Европског парламента да се према Кини и Хонгконгу донесе једна врста европског ’Магнитског акта‘, што у преводу значи да се тражи увођење санкција, јасно је да су дешавања у Хонгконгу рукавац једне велике антикинеске кампање која се одиграва на фону пандемије корона вируса и разних оптужби на рачун Пекинга, како би се умањио глобални утицај и раст Кине“, оцењује Милорад Денда.
Протести, како додаје, долазе и у тренутку када су актуелне дебате о томе у ком правцу и како даље развијати Хонгконг, као и о његовим даљим односима са Кином.
„Актуелизује се тема о доношењу Закона о националној безбедности, који треба да прецизира правне норме у спречавању свега онога што подрива територијални интегритет, суверенитет државе. Тај закон је био покренут још 2003. године, али је одложен после тадашњих великих протеста. Међутим, сада је поново актуелан услед прошлогодишњих протеста и страног мешања у демонстрације“, објашњава Денда и додаје да протести долазе уочи септембарских избора, на којима може доћи до победе антивладиних снага које стоје иза демонстрација.
Денда верује да ће потенцијал за даље интензивирање протеста у Хонгконгу зависити од тога у којој мери ће они бити подстицани од стране унутрашњих, антивладиних снага, али и од страних снага које имају доста утицаја на тамошња збивања.
Кина неће седети скрштених руку
Међутим, како додаје, треба имати у виду да су и власти у Пекингу учиниле неколико важних корака у суочавању са будућим догађајима у Хонгконгу.
„Наиме, ових месеци је смењен званичник Кине у Хонгконгу, који је био на челу канцеларије за везу и постављен је нови човек, а нови човек је постављен и у Пекингу, који је задужен за питања Хонгконга. То може да значи да се Пекинг консолидује у смислу бољег управљања ситуацијом у Хонгконгу у случајевима који могу довести до нових протеста. Зато верујем да ће реаговање и Пекинга и самих власти у Хонгконгу бити енергичније уколико се овакви протести наставе, што би онда могло да умањи њихов разорни ефекат какав су имали прошле године“, каже искусни новинар.
Да Кина неће скрштених руку гледати на догађаје у Хонгконгу, Милорад Денда на крају разговора за Спутњик илуструје цитатом једног свог колеге из Хонгконга, који је у свом последњем коментару у тамошњем главном листу, у осврту на поновно оживљавање протеста и на оне који их подржавају споља, упитао:
„Да ли они озбиљно мисле да ће Пекинг икада попустити пред захтевима Запада у вези са Хонгконгом, градом и регијом под кинеским суверенитетом? Пекинг је вољан да разговара, жели да Хонгконг напредује, али неће поклекнути пред странцима, посебно не пред Американцима.“
