Новинар „Марке" се са правом пита: „Колико би далеко кошаркашка репрезентација Југославије отишла да та држава постоји још увек? Када видимо каквим талентом би располагала, одговор који се намеће је: застрашујуће далеко."
Не зна се која тројка би јој била јача: Организаторска или шутерска
„Марка“ затим по линијама набраја играче те имагинарне Југославије: „Бековска тројка били би Милош Теодосић, један од најбољих европских играча на тој позицији у последњих десетак година, затим Василије Мицић, који последњих сезона свој велики потенцијал претвара у квалитет, те ветеран Горан Драгић, звезда Мајамија која је Словенију одвела до европског наслова.", преноси „Индекс“.
Наставља се с „тројком неисцрпне офанзивне моћи која би разбила одбрану било које светске екипе", а чине је Богдан Богдановић, "један од највећих талената Старог континента, који се доказује и у НБА лиги", Бојан Богдановић, "сјајни шутер Јуте који прети из било које позиције", и Немања Бјелица, зато што „савршено може одиграти на позицији три или четири те је играч који чини разлику".
Један играч био би посебна категорија
Посебан статус у хипотетичкој репрезентацији Југославије имао би, наравно, Лука Дончић. „Његови таленат, квалитет и свестраност чине га играчем који покрива било коју од спољних позиција јер његов нападачки арсенал је незаустављив, као што то врло добро знају сви који се нађу на супротној страни."
Страшна снага у рекету
„Марка“ истиче да ова Југославија у рекету не би била ништа лошија него на спољним позицијама: „За почетак, Никола Јокић. Звезда Денвера један је од играча које је у НБА немогуће чувати. Ако би он био петица, четворка би могао бити Дарио Шарић. Центиметре би додао Бобан Марјановић, а сјајну центарску линију употпуњавају Никола Милутинов и Бојан Дубљевић."
Текст се завршава напоменом како би „ових 12 имена из балканске школе сваку екипу на свету довео у невоље, укључујући и амерички Дрим Тим".
