Већ дуже време бошњачким политичарима из Босне и Херцеговине, Косово и Метохија нису били у фокусу. Међутим, 22. маја, председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић разговарао је телефоном са одлазећим премијером такозваног Косова Аљбином Куртијем.
Осим куртоазних излива захвалности на укидању такси од 100 одсто, које је Приштина увела Босни и Херцеговини, када и Србији, пре годину и по дана, Курти и Џаферовић дотакли су се и теме размене територија између Србије и Косова. Њих двојица су, како стоји у саопштењу, констатовали су да је размена територије између Косова и Србије ризична, а да је „политика која није имала успеха током рата деведесетих“ највећа претња са којима се суочавају две земље.
Сарајево и Приштини „на вези“
Бошњачки политичари за питањем независности Косова и Метохије посезали су с врмена на време - 2017. је, на пример тадашњи представник Бошњака у Председништву БиХ Бакир Изетбеговић изражавао наду да ће његова земља признати независност Косова. Слично је чинио и бивши председник Савета министара БиХ Денис Звиздић две године касније. Признање независности Косова и Метохије престало је да буде тема у Сарајеву пошто је Милорад Додик питање референдума о статусу Републике Српске везао за одлуку о признању косовске независности.
Сада, бошњачки политичари као да поново из рукава извлаче ову тему.
Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке сматра да је разговор између Џаферовића и Куртија једно од средстава бошњачке политичке елите за притисак, како на Србе у Србији, тако и на Србе у Републици Српској.
„Бошњачки политичари не одустају од пројекта потпуне доминације Босном и Херцеговином и не крију да сматрају да је БиХ од распада Југославије бошњачка држава и да је то што је Република Српска добила међународни легитимитет као ентитет са елементима државе привременог карактера. Овим, наизглед безазленим разговором са Куртијем шаљу заправо снажну поруку да можемо очекивати наредне акције бошњачког политичког руководства“, сматра Козомара.
„Натезање конопца“ између Срба и Бошњака
Козомара подсећа да су бошњачки политичари неколико пута позивали да званично Сарајево призна независност Косова, као и да су прошле године позвали Хашима Тачија на скуп у Сарајеву. Тачи тада није дошао јер је српски члан Председништва БиХ ставио вето на ту одлуку.
„Они неће ни тренутка мировати. Период између два телефонска разговора само је на око примирје. Они кују нове планове и јако су опасни што се тога тиче. Међутим, по садашњим законима БиХ они не могу да признају Косово без сагласности српског члана Председништва. Док је Додик ту од тога нема ништа, а вероватно, ни било ко од Срба не би пристао на признање Косова. Дакле, предстоји нам дипломатско натезање конопца између Бошњака и Срба у наредном периоду“, каже Козомара.
Према речима представника српског народа у Председништву БиХ Милорада Додика, недопустиво је да се капацитет ове институције користи за приватне разговоре, посебно са људима који представљају самопроглашене земље и земље које БиХ није признала.
Мешање у питања Србије
Све што је саопштено, а односи се на ставове бошњачког члана Председништва, његов је приватни став, а не став Председништва БиХ“, истакао је Додик.
Додик је подсетио да БиХ није признала самопроглашено Косово, нити ће то урадити док је Републике Српске. Разговор између Џаферовића и Куртија, према његовим речима сведочи о неодрживости БиХ, јер се, како је истакао, на овај начин приватизују институције.
А министар одбране Србије Александар Вулин је, коментаришући Куртијев и Џаферовићев разговор рекао да Џаферовић треба да буде захвалан Александру Вучићу на томе што поштује територијални интегритет и суверенитет БиХ, а не да, уместо тога, разговара са лажним премијерима и да се меша у унутрашња питања Србије.