Хуан Леи, потпредседник компаније „Ханванг технолоџи“, која се бави разрадом тих технологија, објашњава како се ти проблеми могу решити.
Наиме, крајем фебруара Држани савет Кине је објавио „Приручник о мерама превенције и контроле за предузећа и институције“, које су наставиле са производњом током епидемије ковида 19. Према речима Леија, методе коришћења система за евиденцију, као и за контролу радног времена (евидентирање времена доласка и одласка запослених) помоћу отисака прстију, треба привремено обуставити, а за регистрацију особља је потребно користити друге методе.
„Будући да је технологија препознавања отисака прстију тренутно обустављена, технологија препознавања лица је у широкој употреби у великим и малим предузећима, болницама, кампусима, аеродромима, железничким станицама, стадионима, парковима и другим местима где има много људи“, каже Леи.
Значај технологије препознавања лица
У недавно објављеном извештају наводи се да препознавање лица као важна индустријска грана и примена технологије вештачке интелигенције игра активну улогу у осигурању државне безбедности и социјалне помоћи, али истовремено носи скривене опасности и проблеме, попут заштите приватности и безбедности. На пример, у фебруару прошле године компанија за препознавање лица „Дип веб вижн“ суочила се са масовним цурењем података. Процурело је више од 2,56 милиона личних информација и око 6,68 милиона записа.
Хуан Леи је истакао основне проблеме који су везани за препознавање лица са тачке гледишта сигурности и поверљивости: 1) подметање података, 2) ниво препознавања лица не достиже 100 одсто, 3) безбедност чувања података, или Фејс-ИД.
„Сада заиста постоје технологије које омогућавају да се систем обмане, тиме што ће стварна особа бити замењена њеним 3Д моделом. Друго, будући да се најбољи систем за препознавање лица носи са тим задатком у просеку 99,5 одсто, то значи да се грешке не могу у потпуности искључити. Као треће, ако мере безбедности компаније за препознавање лица нису довољно јаке, може доћи до цурења података.“
Хуан Леи је истакао да су с обзиром на поменуте опасности, у оквиру технологије за препознавање лица уведене одређене мере предострожности. На пример, могуће је допунити их додатним нивоима аутентификације: коришћењем покрета, препознавања усана, препознавања гласа и тако даље. Односно, читав процес идентификације личности може бити доста сложен.
Хуан Леи скреће пажњу и на правни аспекат, истичући да неке државне институције и адвокатске фирме играју водећу улогу у изради релевантних правних докумената не само у процесу идентификације особе, већ и у стандардизацији чувања и шифровања узорака препознавања лица.
„Потребно је саставити списак у коме ће бити наведене квалификације јединица које могу прикупљати податке о лицима, а потребна је и дозвола одељења безбедности. И наравно, за приступ информацијама важно је законски утврдити које јединице и који појединци могу да користе те податке“, додао је Хуан Леи.
У „Извештају о препознавању лица и јавном здравству“ наведено је да ће употреба технологија, напротив, боље заштитити личну приватност и податке, као и одржати јавну безбедност у складу са релевантним законима и прописима.
