О имену политичке странке која ће на јесен изаћи на локалне изборе, још размишља, али за сад се зна ко ће им бити кандидат за градоначелника и која структура људи ће бити у странци.
Оснивамо странку да спасимо Бихаћ од миграната
„То ће бити независна листа. Jош не знамо ни слоган под којим ћемо наступати, али то ће бити једна чврста, јака листа за град Бихаћ, коју ће чинити угледни пољопривредници, озбиљни људи који имају своје бизнисе и који су све стекли поштеним радом или наследили од својих породица. Биће то добра екипа! Наш главни адут за градоначелника је човек који је био и први градоначелник Бихаћа својевремено магистар Емџад Галијашевић, који је пуно привредника довео у Бихаћ, који је сада, нажалост, затворен град. Нема инвестиција, туризма, пољопривреда пропада... “, каже Исламовић за Спутњик.
Када градска власт буде успостављена, најављује он, челници Бихаћа ће морати да иду и за Брисел да решавају проблеме које град има са мигрантима.
„У Бриселу већ имам неке контакте и видео сам да се може доћи до одређених важних људи и међу првима ћу ићи тамо. Мора се отићи код њих, јер су јако важни у овом делу Европе. Ми смо сиротиња, мука... Тражимо да се скину ти наши проблеми, да нам кажу како ћемо и шта ћемо. Садашња власт са њима нема никакве контакте. А ови политички манекени из Сарајева што дођу овде, па се мало сликају поред реке Уне, наједу се добре печене јагњетине и врате назад, овде нису никад ништа урадили за град“, истиче Исламовић.
Више не смем ни на улицу да изађем сам
Исламовић признаје да он сам више не сме да прође својим градом од миграната и притом напомиње да су то све млади момци са ранчевима, у којима се не зна шта носе.
„Људи чак не смеју да изађу на своје млинарске мале плантаже... Људи који се баве медом, налазе испревртане кошнице... Зна се ко то ради. Тако да очекујемо да када се успостави нова власт у Бихаћу, да ће се ове ствари променити,“ напомиње он.
Исламовић је за Спутњик испричао и како је његов бубњар претучен:
„Он се враћао кући, било је око осам сати увече и у хаустору испред свог стана затекао је четворицу миграната који су проваљивали у комшијски стан. Обратио им се на енглеском желећи да их заустави, али они су скочили на њега, почели да га шутирају, ударају песницама... Побегли су, он је позвао полицију тако претучен и крвав. Када су дошли, рекли су му да од тог његовог захтева да се приведу ти мигранти нема ништа, јер их је практично немогуће похватати, што је и тачно.“
Мигранти се не боје ничега и никога
Исламовић каже да се мигранти ничега не боје, уништавају све што могу и тиме изазивају хаос и изражавају револт, јер Хрвати не желе да их пусте у ЕУ, а границе не могу да пробију јер су строго чуване.
„Ложе неконтролисано ватре, већ су запалили четири или пет објеката око Бихаћа и људи су очајни, а власт не чини ништа“, каже он.
Све ово га је, закључује, натерало да више не буде само неми посматрач брзог понирања свог града у беду и хаос и зато је решио да покуша да то стање промени уласком у политику.
