Најновија истраживања на трагу проналаска ванземаљског живота

Постојање планете величине Земље која се креће око звезде најближе Сунцу, Проксиме Центаури, потврђено је низом недавних опажања које је извршио међународни тим научника.

Према резултатима истраживања у ком су учествовали научници са Женевског универзитета (УНИГЕ), планета Проксима Б има масу од 1,17 земаљских маса и налази се у насељеној зони његове звезде, Проксиме Центаури, којој је потребно 11,2 дана да орбитира.

"Потврђивање постојања Проксиме б био је важан задатак, и она је једна од најзанимљивијих планета познатих у соларном окружењу", изјавио је Алехандро Суарез Маскарено, водећи аутор истраживања.

Користећи врхунске астрономске инструменте, који нису били доступни када је присуство прилично нејасне црвене патуљасте звезде први пут било објављено у августу 2016. од стране групе астронома која је користила планетарни претраживач високе тачности радијалне брзине ( ХАРПС) у Европској јужној опсерваторији у Ла Сила у Чилеу, тим је утврдио да је Проксима б 1,17 пута већа од масе Земље, што је мање од тадашње процене која је износила 1,3.

Научници су успели поново да виде планету помоћу ЕСПРЕСО-а, моћног спектрографа треће генерације пуњеног влакнима који је постављен на веома великом телескопу (ВЛТ) Европске јужне опсерваторије у Чилеу.

​

Ова јединица има три пута већу прецизност од свог претходника, ХАРПС-а.

„Већ смо били веома задовољни перформансом ХАРПС-а, који је био одговоран за откривање стотина егзопланета у последњих 17 година“, рекао је Францесцо Пепе, професор астрономије на Универзитету у Женеви, и вођа ЕСПРЕСО-а.

Одређивање масе тако далеке планете као што је Поксима б са таквом прецизношћу је „потпуно незапамћено“, одушевљен је добитник Нобелове награде за 2019. годину Мајкл Мајор, швајцарски астрофизичар и професор емеритус са одељења за астрономију Универзитета у Женеви. Мајоров рад био је фокусиран на побољшање инструментације за мерење радијалне брзине ради побољшања откривања егзопланета и мерења њихових својстава.

„Веома нам је драго што ЕСПРЕСО може да произведе још боља мерења, а то је сатисфакција и награда за тимски рад који траје скоро 10 година“, додаје Франческо Пепе, који је коаутор овог истраживања под називом „Поновни преглед Проксима са ЕСПРЕСО-ом.

Нова открића о Проксими б изазвала су велико узбуђење међу астрономима јер нуде потенцијал проналаска ванземаљског живота.

Иако је Проксима б орбитавала својој звезди на тако малој удаљености, од ње прима отприлике исту количину енергије као и Земља са Сунца.

На доњој страни звезда Прокима Центаури тежи бомбардовању планета у својој близини низом Икс зрака. Према томе, Проксима б прима око 400 пута већу количину таквих зрака које је Земља примила од Сунца.

Коаутор новог истраживања, Кристоф Ловис, који је радио на ЕСПРЕСО-у, питао се у својој изјави да ли планета може имати атмосферу која је штити од тих смртоносних зрака.

Било како било, гледајући у будућност, изразио је наду да би наследник ЕСПРЕСО спектрографа, „РИСТРЕТО“, који се тренутно развија, могао помоћи у одговору на ова питања.