Након четири године борбе са француским властима, Фриконова удовица успела је да докаже прави узрок његове смрти. Битака попут те било је много у Италији, где породице тешко оболелих и преминулих војника већ годинама воде и добијају такве поступке против државе, упркос великим отпорима италијанских власти.
Нова битка за истину о бомбардовању СРЈ
Душан Гујаничић из Института за политичке студије каже да је Фриконов случај први такав који је медијски испраћен у Француској и да би могао да представља преседан који ће да породицама тешко оболелих или преминулих француских војника, који су били на Косову, створи морални и правни основ за утврђивање правог узрока болести или смрти.
„Што се тиче француских грађана, остаје да се прати ситуација. Не могу да кажем тачан број људи који би могао да покрене тужбе, али очекујем да ће то да се деси у неко догледно време“, оценио је Гујаничић за Спутњик.
Ипак, он не очекује да број таквих случајева буде већи него у Италији, јер су француски војници били знатно мање изложени зрачењу осиромашеног уранијума, због тога што су боравили у северном делу Митровице, за разлику од италијанских, који су покривали део Метохије на граници са Албанијом, где је бомбардовање штетном материјом било најинтензивније.
Офанзива за истину
„Имајући у виду овај случај, сад је на нашој држави и дипломатији да крену у офанзиву и више се ангажују у објашњавање онога што се заиста десило – једне праве хуманитарне катастрофе“, истакао је Гујаничић и додао да тој офанзиви треба да се прикључе све организације које могу да утичу на развој ситуације.
Како је рекао, сада је до Србије да истину прошири и у француско јавно мњење, а у томе велику улогу имају и медији, који треба да прате одјеке тог случаја и о томе извештавају.
Он додаје да би Србија могла и да охрабри француске породице да истину потраже на суду, како би се у Француској што више чуло за ту хуманитарну катастрофу.
Улога медија кључна
Наш саговорник истиче да не треба имати илузију да ће Фриконов случај у наредном периоду бити најважнија вест у француским и светским медијима, али напомиње да би могао да има утицај, уколико би добио „медијски замајац“.
„То је једна дугорочна, исцрпљујућа борба, јер резултати не могу да се очекују преко ноћи. Притом, не смемо да заборавимо на отпор појединих државних или парадржавних структура, попут оног који се догодио у Италији, где смо имали признања породица да су им чланови појединих државних ограна претили и застрашивали их“,подсећа Гујаничић и додаје да очекује и отпор појединих француских медија.
Иако сматра да је прерано за доношење било каквих конкретних и далекосежних закључака, Гујаничић истиче да пресуда Апелационог суда у Рену представља легитиман основ да се питање последица зрачења осиромашеног уранијума баченог на Косово изнесе на видело.
