Неколико дана пред позив председницима Србије и привремених приштинских институција да дођу у Вашингтон, били смо сведоци и изјаве албанског аналитичара Неџмедина Спахиуа да би Косово могло да буде предмет трговине Београда и Приштине.
Професор Филолошког факултета каже да такве идеје не долазе од разноразних аналитичара, већ од специјалног изасланика америчког председника Ричарда Гренела, који важи за човека од поверења, бар по функцијама које обавља.
„Видимо да он врши притисак — пала је Куртијева Влада, али и приштинске таксе. То све показује да се спрема албанско јавно мњење да се дају неки уступци, да би онда неке уступке могли и да траже,“ оценио је наш саговорник.
Трамп жели да се похвали да је он успео да склонио руски утицај са Балкана
Он подсећа да су Американци обарали руке са Немцима у Хрватској и Црној Гори и да су победили, а сада су са сменом Куртија показали да могу да управљају и Косовом, те се као главно питање намеће да ли постоји неки договор за који ми не знамо.
„Косово и Србија су потпуно небитни за америчко бирачко тело, поготово у овим турбуленцијама у којима сада живе, али Русија није небитна. Трамп може да каже да је решио проблем које су демократе створиле и нису успеле да га реше, а то је Бајден који је у то био уплетен. Такође, Трамп може да каже да је он тај човек који је склонио руски утицај са Балкана, а не демократе и да самим тим покаже да он није слабији у преговарачком процесу са Русима од демократа. Ту видим интерес да он експлоатише тему Косова — да се он унутар Европе одупире руском утицају на таласима америчке русофобије, то је нешто што може бити од значаја“, рекао је Ломпар.
Резолуција 1244 држи у игри руски утицај
Резолуција 1244 држи у игри руски утицај, а уколико би се она склонила, руска карта утицаја у Србији била би изузетно смањена, политички утицај Русије би био мањи, свео би се на једну врсту сентимента, русофилије која би се исцрпљивала у некој врсти фолклорне представе о братству народа.
„Уколико се Резолуција 1244 склони неким споразумом, аутоматски иза тога следи, то је готово закононамерно, да се Русија као политички чинилац повлачи са Балкана после 300 година. Русија политички учествује у балканској Политици од грамате Петра Великог 1711. године упућене свим балканским хришћанима. Потом је она три века утицала — некад више, некад мање — колико је имала снаге и интереса. Резолуција 1244 није само нешто што држи Косово у Србији у међународним оквирима, него је она практично удео у једној врсти политичких односа снага које постоје у ширим агломерацијама као што су Руска Федерација и Запад“, рекао је Ломпар.
Свесно или несвесно, каже наш саговорник, Србија је погрешно ушла у партију која иде изнад онога што можемо да пратимо, јер просто немамо ту снагу.
„Моја процена је да се иде ка некој врсти оквирног споразума, који би макар и одложено могао довести до незаустављања присуства Косова у међународним организацијама, што је и последња ствар њиховог међународног признања“, оценио је професор Мило Ломпар.
Три тачке отпора
Као једну од могуће три тачке отпора, против промене Резолуције 1244, наш саговорник види националну странку која, према његовом мишљењу, данас не постоји у Србији, што је застрашујуће, поготово кад погледамо пејзаж целе Европе.
„Једна алтернатива за Немачку има 90 посланика у немачком парламенту, Французи имају Марин ле Пен, а Италијани Салвинија“, нагласио је он.
Као другу тачку отпора, Ломпар наводи Српску православну цркву. Уколико се, међутим, она прећутно сложи са одлукама везаним за Косово и Метохију и са овим односом према митрополиту Амфилохију и владици Јоаникију, професор Ломпар каже да она престаје да буде црква Светога Саве, јер је он успостављао своје епархије баш на тим територијама.
Трећу тачку отпора наш саговорник види у ставу Москве.
„Мени се чини да нема још неке силе која би могла осим Цркве и руског међународног утицаја да буде тачка отпора унутар овога што се сада најављује у вези са Косовом“, рекао је Мило Ломпар.
Прочитајте и:
