Министру Лаврову, који је био у пратњи амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка и свог заменика Александра Грушка, показали су, уз звуке сирена, како се одвијала агресија НАТО-а, од узрока и историјата терористичке ОВК до бомбардовања цивилних објеката, жртава, укључујући и децу.
Међу експонатима су и заробљено оружје ОВК, као и опрема заробљених америчких маринаца, ракетни системи којима се РВ ПВО војске СР Југославије супротставила непријатељским авионима, слике пилота који су учествовали у акцијама, али и бројни подаци о последицама НАТО агресије по животну средину и здравље људи.
Најпотреснији део изложбе је тзв. Сигурна соба, у којој су на „дрвету жалости“ изложене фотографије све деце страдале у бомбардовању. У соби се непрестано читају њихова имена — од мале Милице из Батајнице, до деце настрадале на мосту у Варварину.
Изложбом је обухваћен и приказ склапања Кумановског споразума, али и оно што је уследило након што је војска СР Југославије напустила Косово и Метохију.
Руски министар је обишао и собу у којој су приказане фотографије свих погинулих припадника војске СР Југославије.
У поставци изложбе су и прикази одбране на Кошарама и Паштрику, а у једној од изложбених просторија налази се пано на ком се цитира део транскрипта телефонског разговора бившег америчког председника Била Клинтона и тадашњег председника Русије Бориса Јељцина, у којем се Клинтон захваљује Јељцину што није дао Србији С-300.
Лавров се на крају уписао у Књигу утисака:
„Нећемо заборавити агресију НАТО-а против Југославије, сагињемо главе пред жртвама тог злочина. Русија и Србија настављају да се боре против мешања у унутрашње послове суверених држава, против нелегитимне примене силе, за строго поштовање принципа Повеље УН и међународног хуманитарног права.“
Изложба у Музеју Града Београда отворена је 2019. године поводом две деценије од НАТО агресије.
Аутор изложбе је Душан Јововић, а ова мултимедијална и интерактивна поставка први пут приказује јавности досад непознате видео и штампане материјале.
