Још пре десет дана, Пекинг је глатко одбио амерички позив као „апсурдан“, а и Москва је била зачуђена због чега је Кина уопште позвана, с обзиром да је кинески нуклеарни арсенал знатно мањи у односу на онај који поседују САД и Русија.
Америка руши старе споразуме да би увукла Кину у нове
Објашњавајући због чега је Вашингтону толико стало да се Пекинг, заједно са Русијом, нађе за преговарачким столом, војни експерт Митар Ковач наводи да Трампова администрација, рушећи старе споразуме о контроли наоружања из времена Хладног рата, настоји да у нове споразуме увуче и нове силе, пре свега Кину.
Према његовим речима, америчко отказивање Соразума о ракетама малог и средњег домета (ИНФ) 2018, као и повлачење из Споразума о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ) наредне године, све је водило ка томе, а Кина из неколико разлога не може олако да избегне позив из више разлога.
„Првенствено из политичког разлога – ако се осећа као суперсила и ако се развија као суперсила, она мора бити и део међународних споразума о контроли наоружања стартешког карактера. Верујем да ће су Кина одазвати позиву. Питање је када ће се одазвати, а није очекивано да ће то урадити у првом налету“, каже Ковач.
Кина неће пристати на ограничења која су у супротности са њеном стратегијом развоја међународних односа, у којој ће војни фактор, без обзира што га Кина тренутно не заговара, играти све важнију улогу, поготовуо у региону Далеког истока, где су кинески национални интереси нарочито изражени.
Преговори су америчка стратегија обуздавања Кине
Према кинеском виђењу, ова земља би у преговорима о разоружању била најслабији партнер, када је реч о нуклеарном арсеналу и нуклеарној моћи, а на амерички позив у Пекингу се не гледа као на искрену жељу да се смањи опасност по свет, већ пре као на провокацију да се, као земља са малим нуклеарним способностима уведе у преговоре и заустави у развоју сопствене нуклеарне моћи, каже Милорад Денда, дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Пекинга.
„Кина има веома мали број нуклеарног оружја, много мање него САД, и у погледу квалитета, и у погледу квалитета. Кинески став изречен је више пута, да се неће придружити преговорима пре него ншто дођу у позицију да имају приближне нуклеарне моћи као што имају САД“, каже Денда.
Пекинг се доследно залаже за то да САД првенствено морају да докажу да им је искрено стало до смањења нуклеарне моћи. Проглашавајујући Кину главним стратешким противником, Вашингтон увек може да користи своју нуклеарну моћ за притиске на Пекинг, објашњава наш саговорник.
Америчко инсистирање да Кина присуствује бечким преговорима вођено је намером да се она заустави на садашњем нивоу развоија нуклеарних капацитета, који далеко заостају за САД и на тај начин је контролисати.
„Реч је о томе да Кина мора да има довољну моћ да одвраћа САД од агресивног наступа и, у некој даљој пројекцији, од могућег напада био он изведен конвенционалним оружјем или неког ограниченог нуклеарног напада“, наводи Денда.
Као једно од образложења за неучествовање у бечким преговорима, Кина наводи америчко повлачење из ИНФ. Америка је већ најавила да ће у својим војним базама које окружују Кину поставити ракете „Томахавк“, чиме би ојачали своју ударну моћ према Кини.
„Предлози да се Кина укључи у преговоре долазе у тренутку када је јако увећано америчко војно присуство и у Јужном кинеском мору, и у Тајванском мореузу, и у азијском Пацифику, дакле, када је јако изражен војни притисак на Кину. У таквим условима, Кина сматра да мора да се довољно нуклеарно оснажи, да постане равноправан партнер у преговорима, и да онда заједно са другим силама доноси одлуке о даљем развоју нуклеарног оружја“, закључује Денда.
