Реаговање Лагардове је било неопходно с обзиром на јавно изречено противљење појединих чланица предлогу да две трећине те помоћи треба да буде поклон, па и ранију опаску немачке канцеларке Ангеле Меркел да не очекује договор већ на првом самиту лидера ЕУ.
Без притиска на ЕУ нема договора о помоћи
Лагард је, према тврдњама дипломатских извора, поручила лидерима ЕУ посредством видеовезе да ће привредна активности у еврозони у другом тромесечју пасти око 13 одсто, а да су процене ЕЦБ да ће пад на крају године бити 8,7 одсто, што је најдубљи пад привреде у историји ЕУ. Незапосленост би, како је указала, могла још да расте и то на 10 одсто.
Без притиска неће бити договора, каже за Спутњик економиста Мирослав Јовановић са Института за глобалне студије Универзитета у Женеви, напомињући да за протеклих 15 година у ЕУ нису могли да се договоре ни око чега битног, од проширења Уније, Косова, гаса из Русије, до мигрантске кризе.
Овога пута бесповратној помоћи противи се штедљива четворка ЕУ коју чине Аустрија, Данска, Холандија и Шведска, а најгласније је заговарају Италија и Шпанија, уз подршку Француске и Немачке.
Не изнанђују догађања у еврозони
Јовановић сматра да је европски план који је недавно предочила Европска комисија, а око њега се претходно сложили Меркелова и француски председник Емануел Макрон, преко потребан. По његовом мишљењу, требало је да постоји и пре ове кризе као појас за спасавање у случају да до кризе дође. А план је још чардак ни на небу ни на земљи, јер јединства нема, сликовит је саговорник Спутњика који је велики скептик по питању развоја ситуације.
„Еврозона, то је политички споразум који није заснован ни на каквом економском искуству и теорији и уопште није изнанеђене то што се догађа. Како ће то да се крпи не знам. Све што је до сада скрпљено је привремено. Два три месеца да се нешто премости, да се задужи, али то не може тако да иде до судњег дана,“ упозорава саговорник Спутњика.
Он сматра да ће 750 милијарди евра бити за прву помоћ и да је прво питање како то и на шта потрошити, али и шта даље. У овом тренутку је, како напомиње, битно да се заустави даље погоршавање ситуације, да се смањи штета, а не да се размишља о напретку.
На питање да ли је реално да, како се спекулише, на самиту у јулу ЕУ буде сагласна о предлогу Европске комисије, Јовановић сматра да је договор потребан и да ће га бити.
Брак на климавим ногама
„Договориће се, али је питање када и под каквим условима, хоће ли те паре да буду бесповратна помоћ, или бескаматни кредит, или ће да буду кредит са условима и то врло строгим условима. То је питање“, јасан је наш саговорник.
Он, ипак, напомиње да је брак унутар Уније на јако климавим ногама, отуда и притисак Лагардове, који неће бити једини.
Ако их Немачка и Француска притисну онда ће да буде договорено, али ако их не притисну довољно онда ће то да се одлаже, јер одлагање је у ЕУ један од начина функционисања, каже овај економиста.
Уосталом, како напомиње, сама Немачка иако је сопствену привреду помогла са 500 милијарди евра, има велики мотив да овај европски договор буде постигнут. Он је потребан њеној извозно оријентисаној привреди која остаје без највећег тржишта за пласман своје робе, ако угрожене чланице ЕУ више не буду могле да је купују. Јовановић напомиње да је немачка индустријска производња много већа него што је куповна моћ унутар Немачке и да би она функционисала мора да извози.
Све то што се дешава у ЕУ ће се, како каже, лоше одразити на нас пошто се две трећине спољнотрговинске размене односи на ЕУ, на чију је привреду ослоњена и наша.
Трпи и српска привреда
Тај ланац производње где ми радимо за тамошњу индустрију која већ увелико пада ће се неминовно негативно одразити на посао фирми у Србији, каже овај економиста.
На питање како можемо да реагујемо сада на кратак рок, он каже да се мора помоћи онима који стварају вредност и имају тржиште, попут новоосадске кошнице интернет фирми, где ради између осам и десет хиљада људи, а њихов извоз је већи од целокупног извоза наших пољопривредних производа. То не значи да не треба да извозимо пољопривредне производе, напротив, каже он, али да треба улагати у младе фирме и људе који би имали тржиште за своје производе, посебно у ИТ сектору.
Највећи подстицај за креативност је, каже он, мука. То је показала историја цивилизације када су људи, поготово до технолошких иновација, долазили управо јер их је на то натерала велика мука. То је, како подсећа, потврдила и чињеница да смо усред пандемије за кртако време успели да направио свој респиратор.
„Присуствујемо успореном филму пропасти финансијске алхемије која се зове еврозона“, нема дилему Јовановић, додајући да није питање да ли ће се то догодити него када. Зато он сматра да треба да се ослободимо илузије приступања ЕУ.
