У календару који данас користи највећи део света, пет месеци носе називе по боговима римског Пантеона – Јанус, Фебрус, Марс, Маја, Јунона. За два су имена, у своју част, створили цареви – јул (Гај Јулије Цезар) и август (Гај Октавијан Август).
Априлу име долази од глагола (латински “аперире”, што значи раскривати), а четири месеца имају нумеричке називе – септембар, октобар, новембар и децембар, преноси Историјски забавник.
Управо ту се поткрала грешка јер су та “бројчана имена” неодговарајућа – девети месец се назива седмим (септембар), десети осмим (октобар), једанаести деветим (новембар), а дванаести десетим (децембар).
Како је дошло до забуне
Први римски календар у време Нуме Помпилија је имао само десет месеци. Тако је и било предвиђено да септембар буде седми, октобар осми и тако даље.
Проблем је настао већ после Нуме када су уведена још два месеца и то на почетак године која је до тог тренутка почињала у марту. Пре овог месеца тада су “уметнути” јануар и фебруар.
Нико се није сетио да се месецима који су имена носили по својим редним бројевима, имена ускладе са њиховим новим местом у години. Тако је седми месец постао девети, осми десети, девети једанаести, а десети дванаести.
И тако заправо највећи део света и данас учи називе месеца "са грешком".
