„ЕУ није један од приоритетних економских партнера Венецуеле. С друге стране, Венецуела и даље ужива међународну подршку Русије, Кине, Турске и посебно Ирана који јој је итекако помагао у последње време. Тако да она није усамљена у међународним односима“, каже Петровић.
Мадуро је одлуку да протера амбасадорку ЕУ у Венецуели Изабел Бриланте Педросу донео након што је Савет ЕУ одлучио да прошири списак особа који су погођени санкцијама.
Тако је списак венецуеланских функционера којима је забрањен улазак у земље чланице ЕУ и којима су блокирани банкарски рачуни (ако их имају) проширен за једанаест особа, посланика у парламенту, судија и високих официра венецуеланске армије и има их укупно тридесет и шест.
„Доста је било европског колонијализма у Венецуели“, закључио је своју одлуку Мадуро.
Мадуро против Брисела – историја затегнутих односа
Прве санкције, Брисел је увео Венецуели 2017, а односи су посебно затегнути након што се 2019, некадашњи председник венецуеланског парламента Хуан Гваидо сам прогласио за председника, подсећа Петровић.
„Од тада, већина земаља ЕУ признаје Гваида као легалног председника. Италија је једна од ретких земаља која то није учинила. ЕУ следи САД у њиховој политици према Венецуели и ту се ствари до сада нису промениле. Ово што сада видимо само је наставак низа политичких варница које, у последњих неколико месеци и недеља постоје између Брисела и Каракаса“, наводи Петровић.
Наш саговорник подсећа да је Николас Мадуро оптужио Шпанију да стоји иза неуспеле операције „Гедеон“, која је, према тврдњама венецуеланског председника, имала за циљ његово свргавање, у чему је учествовао и део венецуеланске опозиције на челу са Леополдом Лопезом.
Са друге стране океана, из Брисела, на Мадуров рачун овог месеца стигле су оптужбе због одлуке Врховног суда да одобри избор Мадуровог савезника Луиса Паре за председника парламента.
Европска забринутост за Венецуелу
Санкције, које је Брисел Венецуели увео новембра 2017, поред забране путовања и блокаде финансијских средстава венецуеланских званичника, обухватају и ембарго на продају оружја. Неке земље, попут Велике Британије, водећи се америчким примером, увеле су самосталне санкције Каракасу, па је тако Лондон заробио знатну количину златних резерви Венецуеле.
Проширење списка особа под санкцијама вођено је, како стоји у саопштењу Европског савета, због „њихове улоге и одлука које подривају демократију и првенство закона у Венецуели“.
„Ове мере усмерене су против одређених лица и не односе се на читаво становништво. ЕУ наставља сарадњу у циљу мирне демократске нормализације у Венецуели уз одржавање веродостојних избора“, наводи се у образложењу Савета ЕУ.
