Атентат на надвојводу често се поистовећује само са Гаврилом Принципом, човеком који је тог судбоносног дана пуцао.
Ипак, овај, тада малолетни младић, у свом науму није био сам.
У самом атентату учествовало је седам особа. Они су били распоређени по маршрути од поља, где су се одржавали маневри, до Градске већнице у Сарајеву.
Након атентата, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени и осуђени у моменту када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет хрлио у сукоб незапамћених размера.
Петорици завереника изречена је смртна казна, док су тројица (укључујући и Гаврила Принципа) с обзиром на то да су по Аустроугарском закону били малолетни, добили максималну казну од 20 година затвора. Судбина једног од њих нарочито је интересантна.
Од атентатора до министра
Васу Чубриловићу у Сарајеву је суђено заједно са браћом Вељком и Бранком.
Учитељ Вељко Чубриловић осуђен је на смрт. Васу је младост спасла смртне казне.
Он је 1914. имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву. После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. Чубриловић је ослобођен.
Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје. Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету, на тему "Босански устанак од 1875—1878".
Године 1939. је примљен за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду. Учесник у стварању историје, Чубриловић је завршио као њен хроничар.
За време Другог светског рата, Васо је поново ухапшен. Ширио је антинемачку пропаганду и одбио да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације. Био је у логору на Бањици све до краја 1943 године када је пуштен.
После рата, Васо Чубриловић посветио се политичкој каријери. Био је министар пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ.
Био је добитник Октобарске и Седмојулске награде, као и носилац ордена југословенске звезде са лентом.
Доживео је дубоку старост – умро је у Београду 1990. године као последњи живи учесник сарајевског атентата, преноси Б92.