00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Бубонска куга у Кини: Прети ли свету поново „црна смрт“?

CC0 / Unsplash / Куга - илустрација
Куга - илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Куга је у 14. веку усмртила око 50 милиона људи у Африци, Азији и Европи. Након појаве случаја ове болести у једном кинеском граду поставља се питање - прети ли свету поново „црна смрт“?

Власти у Кини појачале су мере предострожности пошто је у једном граду у аутономној области унутрашње Монголије потврђен случај бубонске куге. Према извештајима државе, пацијент из Бајанура, локални пастир, налази се у карантину и у стабилном је стању.

Званичници су издали упозорење трећег степена, друго најниже у четворостепеном систему алармирања, којим се забрањује лов и конзумирање животиња које би могле да преносе кугу, а јавност је позвана да пријави случајеве на које се сумња.

Прети ли свету поново „црна смрт“

Епидемиолог, др Радмило Петровић подећа да је куга тешка заразна болест која је у средњем веку изазивала велике пандемије са великом стопом смртности.

„Кугу изазива бактерија јерсинија пестис која је доста отпорна у спољашњој средини. Међутим, на њу делују антибиотици па је њиховом појавом средином прошлог века ова болест искорењена. Знамо да је данас има врло мало, у неким забаченим пределима, али не постоји никаква опасност од неког већег ширења ове заразе“, објашњава чувени имунолог за Спутњик.

Према Петровићевим речима, ова бактеријска инфекција изазива болест лимфних жлезда, а главни преносиоци су буве. Данас се куга ретко јавља, углавном у забаченим деловима Кине и стеновитим планинама Америке.

Судећи према подацима америчког Центра за контролу болести и превенције, неколико људи годишње буде заражено бубонском кугом. Последња епидемија куге у урбаним областима у САД догодила се у Лос Анђелесу између 1924. и 1925. године, када су преносиоци били пацови. Појављивала се затим спорадично руралним местима, највише у северном делу Аризоне и јужном делу Колорада.

У првим фазама болести симтоми, који се обично развију после три до седам дана, личе на грип.

„Куга је имала високу стопу смртности, нарочито ако дође до респираторног оболења када је смртност била готово сто посто. Међутим, данас више не постоји никаква опасност јер на ту бактерију делују антибиотици и она је скинута са дневног реда ових наших епидемија. Када је реч о случају у Кини, па Кинези су се  изборили са короном, ово ће за њих бити ситница“, примећује Петровић. 

Последња застрашујућа епидемија у Лондону била је Велика куга 1665. године, која је усмртила скоро петину становника овог града. У 19. веку дошло је до епидемије куге у Кини и Индији, када је умрло више од 12 милиона људи.

У мају прошле године, двоје људи у Монголији је умрло од куге, којом су се заразили након што су јели сирово месо мрмота, врсте глодара.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала