00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Свет настао испод Гогољевог шињела
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Како су Вол Стрит и милијардери „надиграли“ корону

© AFP 2023 / TIMOTHY A. CLARYЊујоршка берза
Њујоршка берза - Sputnik Србија
Пратите нас
Међу највећим добитницима короне су они делови америчког друштва који контролишу организације и токове богатства на Вол Стриту. Људи који су анализирали трансакције на Вол Стриту тврде да је само у марту ове године око шест хиљада милијарди долара било пребачено на рачуне најбогатијих људи, каже социолог др Слободан Рељић.

Те трансакције су се, како наводи, заснивале на томе да имате обавештења о томе које ће акције да поскупе, а које да појефтине, а онда да их купите.

Вол Стрит и милијардери „надиграли“ корону

„Они који то прате, попут Чосудовског, оцењују да је реч о једном од највећих трансфера богатства у историји. Можда мало претерују, али се у сваком случају ради о великом трансферу богатства. С друге стране у том банкарском систему урушили су се, нестали, мали улози малих штедиша. Дакле, свака ситуација има своје добитнике и губитнике, па и ова са короном. Захваљујући смањеним контактима и куповини на даљину, односно онлајн трговини, своје богатство увећао је и оснивач Амазона Џеф Безос, али и Бил Гејтс са својим компјутерским програмима“, примећује Рељић.

Карактеристика ове фазе капитализма, додаје наш саговорник, који се заснива на информатичким технологијама, је да се богатство концентрише у врло малом броју руку.

„Никада у историји није било концентрисано тако велико богатство код тако малог броја људи, нити је била тако велика разлика између богатих и сиромашних. Она је увек била значајна, али никада толика да имамо ситуацију да осам најбогатијих људи на свету имају власништво као три и по милијаде најсиромашнијих на земаљској кугли“, објашњава Рељић.

Према његовим речима, никада у историји није било тако великих социјалних разлика.

„Ову ситуацију Наоми Клајн зове „корона капитализам“, а промене које се дешавају драстично ће увећати ту разлику између богатих и сиромашних. Процеси који се одигравају практично воде уништавању малог и средњег капитала. То је оно што имамо у Америци, постоји Вол Стрит и Мејн Стрит, а овај други представља производни део тог капитала и рачуна се да ће он драстично да опадне и буде уништен. Ових дана је амерички економиста Нуриел Рубини имао ту паралелу па је објаснио да ће, рецимо, у Њујорку сваки други ресторан бити затворен у овој кризи, али ће опстати Мекдоналдс зато што ће држава од пара које штампа да помаже корпорације, док ће мали и средњи капиталисти који су до сада били понос капитализма, тај средњи слој који је био стабилизациони слој, он ће практично у овој фази бити уништен, самлевен“, указује Рељић и додаје да повратак у неко нормално стање у овом тренутку уопште не може да се предвиди.

Вирус је „покривалица“ за велике промене

Корона је, сматра он, болест малих размера и сама по себи није тако велики проблем.

„Имате низ болести које су стално у току и које су неупоредиво већи проблем човечанства, а једна од њих је рецимо глад. Сваке године у свету од глади умре десет милиона људи. И то никога не занима. А корона је „покривалица“ за велике промене које се дешавају у свету. Али, у овом тренутку она највише служи да покрије промене на Западу које су регресивне, друштво је у великој кризи и оно сада мора да промени свој политички систем, мора своју економију да прилагоди, јер су они практично изгубили економску трку са Кинезима. Сада је потпуно јасно да они ту трку не могу да издрже и одржавају се само преко долара као централне валуте преко које се трансферише богатство“, објашњава социолог.

Реч је, како каже, о ужасно великој прерасподели богатства.

„Прво то имате унутар једног друштва, ту унутаркласну прерасподелу у којој све иде у једном правцу, а онда имате и глобалну прерасподелу, где сте изгубили низ тих послова, прихода у односу на Кинезе, Русију, Индију, које сада постају важни фактори, прво у економији, а онда постају и сила којој ви не можете да отмете то што производе. То јесте западни проблем и питање је како ће се разрешити. То је доста компликовано. Америка јесте велика сила али нема ни стабилан економски систем ни преговарачку структуру са којом би могли да успоставите неке релације. Тако да је главни проблем на Западу и у овом тренутку се не види решење“, каже Рељић и додаје да се то стање на Западу одражава и кроз расни сукоб.

Корона огољава све слабости Запада

Класни и расни проблеми западног друштва до сада су на различите начине били прикривани и „хендловани“, али сада то постаје немогуће у друштву које нема јасну перспективу шта треба да се ради. Корона, наводи Рељић, само огољава све слабости, а посебно проблеме и слабости Запада.

„Западна идеја је била да се формира „светска влада“ која би управљала светом и то је код Зиновјева одлично објашњено. Та влада користи Сједињене Америчке Државе за остваривање својих циљева, али се у САД не доносе одлуке за основне ствари. И та влада се појављује у свим сегментима, а корона је само један од њих. Међутим, корона је оголела и њихов моћан производ манипулације какав је „теорија завере“, који је сваку озбиљну критику нечега чинио полусумњивом. Али и та њихова средства сопствене одбране су потрошена и слаба јер ако било ко крене да анализира шта се дешава са короном, јасно види да се све завршава у Светској здравственој организацији иза које, ту нема никакве сумње, стоји Рокфелер фондација, Бил Гејтс и та екипа, а фармацеутска индустрија је у својој сопственој утопији у којој су животи људи неважни“, закључује др Слободан Рељић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала