Да је Србија која је у првом налету издвојила пет милијарди евра испразнила тај ћуп, сликовито је поручио председник Александар Вучић, напоменувши да је такав случај и са другим земљама. Додатних мера помоћи, после заокруженог првог пакета нема, осим у Немачкој. Њима се, додуше, надају и најугроженије привреде ЕУ, о чему би требало да буде речи на самиту, 17. и 18. јула, посвећеном тој теми. Проблем је што немачко-француски предлог о додатних 750 милијарди евра помоћи, од којих би 500 милијарди била бесповратна средства, наишао на јак отпор штедљиве четворка ЕУ коју чине Аустрија, Данска, Холандија и Шведска.
Има се, може се - код Немаца
Мада се привреда, па и наша, надала да ће после општег пакета мера, следећи бити селективан и обухватити помоћ најугроженијим секторима привреде, од тога, како ствари сада стоје, неће бити ништа. Једино је Немачка, која је после кризе из 2008. године била највећи заговорник штедње, а не потрошње која би подстицала раст привреде, променила приступ.
Она је на први пакет мера за помоћ немачкој привреди, тежак 750 милијарди евра, врло брзо додала још 10 милијарди како би била очувана радна места, као и породице оних који су остали без посла. Средства треба да покрију и смањење ПДВ-а у погођеном угоститељском сектору на седам одсто, све до јула идуће године.
Пре месец дана немачка влада је донела и пакет фискалних подстицаја вредан 130 милијарди евра, којим је смањила порез на додату вредност са 19 на 16 одсто, а најнижу стопу спустила са седам на пет процената. Тај пакет предвиђа и подстицаје за куповину електричних аутомобила, али и једнократан „дечији додатак“ од 300 евра за свако дете у земљи. Све то би требало да подстакне потрошњу.
Додатак на први пакет кризних мера вредан 45 милијарди евра, јемство за корпоративне кредите путем комерцијалних банака у вредности до 300 милијарди евра и субвенционирања плата у компанијама које су задржале раднике иако тренутно немају посла, донела је и Француска. Она је пре месец дана одобрила и кредит „Реноу“ од пет милијарди евра који би поносу француске аутомобилске индустрије, који је планирао да отпусти 15.000 запослених, требало да омогући ликвидност.
После усвојеног пакета економске помоћи вредног 2.000 милијарди долара, око кога су се брзо договорили демократе и републиканци у САД, запело је око другог пакета мера. Конгрес где већину чине демократе је усвојио и додатних 3.000 милијарди долара, али не и Сенат где су већина републиканци, који сматрају да прво треба анализирати шта је до сада урађено, шта је било добро, а шта не.
Замка ликвидности
У оваквој ситуацији када, како се показало, до сада предузете мере нису биле довољне, а коронавирус не јењава, поједини економисти сматрају да нема друге стратегије него да се поново штеди.
Економиста Мирослав Здравковић за Спутњик напомиње да су интереси финансијског капитала испред интереса економије. Модерну монетарну економију, како каже, карактерише замка ликвидности.
„Цео свет је сада у замци ликвидности да мере, колико год се још више пара троши, имају мало ефекта. То што амерички Фед или било која европска централна банка смањује камату има нулто дејство да се подстакне привреда. То је показао пример Јапана из 1991. године, ЕУ од 2008. и видећемо даље шта ће бити“.
Он подсећа да је случај Јапана најбољи показатељ тога. После пада берзе 1991. године Јапан се није опоравио и годинама је земља са највећим јавним дугом. У 2017. дуг је износио је 224 одсто БДП-а.
Он је врло скептичан по питању механизама да се помогне привреди и подсећа како је то изгледало у случају Грчке од 2011. године, када је силна помоћ која јој је додељена завршавала у отплати доспелих обавеза, а да њена привреда од тога није видела ни евра и данас је са јавним дугом од око 200 одсто БДП-а.
Здравковић је посебно скептичан у случају ЕУ, односно еврозоне.
„Са пројектом ЕУ где су све земље хетерогене, где не постоје елементарни услови за монетарну унију, она апсолутно не може да има брз раст. Најбржи раст у Европи имају Ирска и Пољска. Ирска је, попут Велике Британије, захваљујући свом географском положају, на клацкалици са Америком, у којој су регистроване све велике ИТ компаније, попут Гугла. Иза ње по расту је Пољска, а ту је и Румунија, управо зато што нису у зони евра“, каже саговорник Спутњика.