Економиста Милан Јанковић из Удружења угоститеља Београда, некадашњи председник Привредне коморе Београда, сматра да је то известан сценарио уколико се банке не укључе у решавање проблема.
Јанковић је поздравио најаву заменика градоначелника Горана Весића да ће Град Београд помоћи угоститељима да превазиђу проблеме у којима су се нашли због епидемије вируса корона, тако што ће за јул и август преполовити цену закупа угоститељима који се налазе у објектима који су власништво Града Београда,.
Претња за ресторане и кафиће, најугроженији објекти без баште
Посебно су, како каже, угрожени ресторани и кафићи који немају башту, због ограничења услуге у затвореном простору. Ко нема башту у овој ситуацији је готов, каже он.
То је био и разлог да Београд од 1. августа до краја године суспендује одлуку којом су, по захтеву житеља Врачара, на тој општини кафићима и ресторанима забранили отварање башта на паркинг местима. Циљ је, како је објаснио Весић, да ти објекти могу да раде и тако спрече отпуштања запослених.
„Одлагање наплате пореза и умањење закупнине је изузетно од помоћи. Онај ко није помогао то су банке. Оне су само одложиле плаћање кредитних обавеза и намета, али су после три месеца то додале и онда ће то бити увећано, а нама прихода нема“, напомиње Јанковић.
Он предлаже бескаматну подршку привредницима, уз одређена бесповратна средства, или кредите са јако ниском каматном стопом на дуги период враћања, најмање три до пет година, колико ће се осећати криза.
То је најбољи вид помоћи у овом тренутку и тако су у свету већ урадили - у Њујорку, Немачкој, угоститељи Париза, Холанђани, а сада то раде Енглези, каже саговорник Спутњика.
Ако нема промета има отказа
Пошто нико не зна како ће се ситуација са вирусом даље одвијати, он напомиње да све одлуке о скраћењу радног времена угоститељских објеката и престанку рада ноћних клубова, као и немогућност организовања догађаја који подразузмевају окупљања већег броја људи, представљају велики удар на промет, односно на очување броја запослених. Он посебно напомиње да ће одлагање манифестација какве су Гуча, Бир фест, Егзит, јако умањити приход угоститељима, али и држави порез.
Јанковић упозорава да је већ од почетка јула промет у угоститељству пао 40 одсто у односу на само пре месец дана, што значи да у истој мери нема потребе за запосленима. Проблем угоститељства, је, како истиче, неодвојив од туристичке индустрије, а странаца који су последњих година фантсатично пунили Београд и Србију, нема.
„Удружење угоститеља Београда, Привредна комора Србије, сви су на истом фону да се помогне привредницима, у чему учествује држава, али ми у овом тренутку не знамо шта нас чека ни у августу, а камоли када почне јесен. Београд има око 12.000 објеката који се на неки начин баве угоститељством, што значи 35.000 запослених“, наводи наш саговорник.
По речима Весића бројци од 30.000 званично запослених треба додати још 30 одсто који раде на уговор о делу који нису могли да рачунају на помоћ државе, а у сектору клабинга, односно у ноћним клубовима још 15.000 људи који од доношења нових здравствених мера не раде већ десетак дана, а пре тога нису радили више од два месеца. Тим цифрама треба додати и људе који се наслањају на ову делатност, попут произвођача и добављача хране и пића, што значи да посредно или непосредно око 70.000 људи живи од угоститељства.
А где су банке
Јанковић указује на податак да је највећи број угоститеља задржао раднике и да ће то покушати до последњег дана, али и подсећа да је са вирусом све непознаница.
„Ако се ово продужи и у септембру, октобру, тада ће бити најтежи удар на запослене и плате, рачунајте 40 одсто најмање радника прећи ће, што је још горе за пореску политику и за приходе, у илегалу, радиће на црно“.
А ако држава не прикупља порезе, нема довољно пара за јавни сектор. Сива економија је дуго била велика бољка српске привреде и све се то може вратити за недељу, две дана, сматра он. Зато је, како каже, потребно да сви направе неке уступке:
„Држава да проба колико год може да одложи наплату пореза и камата, локалне самоуправе као што је Весић и рекао, да смање 50 одсто намета, да то ураде сви у Србији, да оне банке које могу одложе обавезе својих клијената и да се све пролонгира најмање три до пет година, колико ће сигурно трајати последице за укупну привреду, а угоститељство и туризам као индустрија су неодвојиви део“.
