Он за Спутњик напомиње да су управо услови у којима су пословали у Хрватској, били одлучујући што је немачки млекарски гигант саопштио да ће угасити производњу у комшилуку. Без посла ће, тако, у Осијеку у фабрици млека остати 160 људи, али и 300 коопераната.
„Одлука о гашењу производње одгађана је више пута последњих неколико година, с надом да ће се услови пословања побољшати, те је коначно донесена тек када су дефинитивно истражене све друге опције“, поручили су из „Меглеа“, који у Крагујевцу од 2011. године имају своју млекару са нешто више од 100 запослених, која производи око 100 тона млека и има више од 2.500 добављача.
Србија је морала сама да доводи инвеститоре
„Један од основних разлога су услови за стране инвеститоре који су у Србији повољнији него што су у Хрватској. Вероватно због тога што је чланица ЕУ, Хрватска очекује да се из неких других фондова ЕУ могу покривати инвестиције или добити нека помоћ. Они су због тога у повољнијој позицији него Србија и Србија је сама морала да решава питање довлачења инвеститора“, напомиње Простран.
Он подсећа да држава Србија да би привукла инвеститоре, свако радно место помаже са износом од пет до 10.000 евра. Уз то, Србија је и као потрошачка држава дупло већа од Хрватске, али и има потенцијал и земљишни и сточарски, који још није искоришћен и за немачког инвеститора су то два-три најважнија услова, сматра наш познати агроекономиста. У овом случају, како додаје, не треба занемарити ни чињеницу да имамо искуство у млекарској производњи.
Тај потез пословодства „Меглеа“ је, истиче он, добро прорачунат и они су реаговали на све неповољније услове.
„То је за Србију добра вест. Један инвеститор ће овде остати, дакле, неће отићи као што одлази из Хрватске и није ни битно да ли ће преселити или не капацитете које је имао у Хрватској. У млекарској индустрији је довољно конкуренције и ’Мегле‘ је очигледно у том млекарском сектору Србије видео своју шансу да може да буде конкурентнији можда и од неких страних, али пре свега и од неких домаћих“, каже Простран.
На питање колико ће потез „Меглеа“ бити сигнал и за неке друге компаније, да уз погодности које даје држава Србија размисле о инвестирању у њу, он каже да је ово време преиспитивања.
„Проблем са вирусом корона многе инвеститоре ће ставити на искушења. Многе економије се љуљају, трпе, ово нису нормални, здрави економски конкурентски услови. За мене је ово врло пријатно изненађење, да у тим условима једна компанија и даље остаје у Србији, а напушта неке друге рејоне. Да ли ће други инвеститори видети своју шансу када је у питању сектор, пре свега, прехрамбене индустрије — мислим да шансе овде има“, каже саговорник Спутњика.
Србија има још предности
Србија је, како каже, богом дана пољопривредна земља, пре свега за развој прерађивачке индустрије која је овде у озбиљној кризи. Прехрамбена индустрија је била развијена, па је кроз приватизацију углавном уништена и ту је велика шанса да се појаве и други инвеститори, сматра наш саговорник.
Он предност Србије види и у томе што је потписник ЦЕФТА споразума, као и оних о слободној трговини са Русијом, Турском и Евроазијском економском унијом.
„Најзначајнији је ЦЕФТА споразум, где се реализује више од 40 одсто робне размене пољопривредно-прехрамбених производа. Ти споразуми су сигурно шанса и за стране инвеститоре, јер основни услов да је домаће учешће рада и сировине у крајњем производу веће од 60 одсто, то се овде углавном може реализовати без икаквих проблема. Сигурно они ту виде своју шансу и то је за њих вероватно један од значајних мотива“, напомиње овај агроекономиста.
Поготово, додаје он, уз радну снагу која је овде знатно јефтинија него у земљама ЕУ. Хрватски медији спекулишу да ће „Мегле“ производњу из Осијека пребацити у БиХ и Србију, напомињући да је радна снага у Србији око 40 одсто јефтинија него у Хрватској.
Простран указује на чињеницу да нас је пандемија вируса корона суочила и са податком који смо занемаривали, а то је да је потреба за храном једина људска потреба која траје од почетка до краја живота. Зато сматра да ће се филозофија и стратегија према пољопривреди и прехрамбеној индустрији потпуно променити.
„Мотив за улагање у сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије још више ће порасти него ранијих година и земље ће се и затварати у те своје прехрамбено-пољопривредне билансе, управо због искуства са короном и многе ствари ће бити другачије постављене.“
Тржиште Србије је с те стране атрактивно и у прехрамбену индустрију, сматра он, треба улагати.
