Због пандемије вируса корона, турске власти су ограничиле број верника који ће присуствовати првом намазу на 1.453 особе, што симболизује годину када су Турци покорили Константинопољ. Око 500 верника ће обавити намаз у Аја Софији, док ће се остали молити напољу на пет молитвених места поред џамије.
На 11 места ће бити формирани контролни пунктови где ће се верницима мерити температура пре молитве. Маске су обавезне. Место ће обезбеђивати око 20.000 полицајаца, а биће присутно и 736 лекара, више од 100 возила хитне помоћи и санитетски хеликоптер.
Државни савет Турске, виши административни суд земље, 10. јула поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је указ којим се Аја Софија претвара у џамију у којима се могу служити молитве.
Саопштено је да ће хришћански мозаици на зидовима Аја Софије бити током муслиманске молитве прекривени завесама.
Црква Свете Софије је саграђена 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, одмах пошто су снаге султана Мехмеда Освајача разориле, заузеле и опљачкале Константинопољ, данашњи Истанбул.
Саопштено је да ће хришћански мозаици на зидовима Аја Софије бити током муслиманске молитве прекривени завесама.
Црква Свете Софије је саграђена 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, одмах пошто су снаге султана Мехмеда Освајача разориле, заузеле и опљачкале Константинопољ, данашњи Истанбул.
Пет векова касније, 1935. године, током проевропске реформе Турске коју је предводио Ататурк, претворена је у музеј. Аја Софија је на списку светске културне баштине организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО).
Одлука о претварању Аја Софије у џамију изазвала је критике широм света, посебно у Грчкој, која византијски период сматра делом своје историје и културе.
