Према руском закону, екстремизам није само нарушавање територијалног интегритета Русије, већ и отуђење дела њене територије. Усвајањем закона, Резолуцији 1244 је ојачана позиција у одбрамбеној линији Србије у преговорима о Косову, оцењују наши саговорници.
Руски закон — нови аргумент за Косово
Политиколог из Грачанице Стефан Филиповић сматра да усвајањем тог закона Резолуција 1244 добија дозу руског интереса да брани суверенитет и територијални интегритет као универзалну вредност међународног права.
„То нама даје као држави и народу још једну наду више да ће Русија стајати на линији одбране међународног права, која је овог пута на нашој страни“, истакао је Филиповић за Спутњик.
Он је напоменуо да међународно право добија на значају због политичких и економских полова, попут Пекинга и Москве, што оцењује као добру ствар за Србију када је реч о Косову.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је доношење таквог закона у Русији логичан потез, с обзиром на то да није настала уједињењем више држава ни конститутивних народа, већ је плод вековне државотворне активности руског народа — у свом уставном систему нема право на отцепљење федералних јединица.
Због тога, сматра он, има смисла да Србија, за коју важи исто и која је уз то унитарна држава, по узору на Русију усвоји сличан закон, поготово у моменту када су у току преговори о Косову, чиме би се послала порука да нисмо спремни да прихватимо лажну косовску независност.
Тешка преговарачка позиција
С друге стране, политички аналитичар Јелена Вукоичић сматра да коришћење усвајања тог закона као аргумент неће имати значајан ефекат, јер је све што се дешавало на Косову од 1998. године, било директно кршење међународног права.
„Ми можемо да покушамо да у преговорима користимо све релевантне правне и политичке аргументе и искуства других земаља, али ово с чим се ми суочавамо је, када говоримо о Косову и Метохији, гола политика силе једног дела моћних западних држава, које су у неком тренутку одлучиле да ће од Косова направити независну државу“, објашњава Вукоичићева.
Она истиче да је Србија у врло тешкој преговарачкој позицији, јер преговара са људима који никада то нису ни хтели и које не занимају ни право ни правда.
„Наравно, мора да се преговара, нема другог избора. Србија треба да користи све аргументе који дођу под руку — сваки случај из међународног права и политике који може да се повеже са овим“, наглашава наша саговорница.
Република Српска — друга прича
Осврћући се на случај Републике Српске и БиХ у том погледу, Анђелковић каже да треба имати у виду да је то сложена државна заједница састављена од два конститутивна ентитета и три државотворна народа, због чега Република Српска, као држава-чланица конфедерације БиХ, има легитимно право на самоопредељење.
„У том случају, екстремизам би био оспоравање конститутивних права Републике Српске, а не одлука да она буду реализована. Шта је екстремизам, зависи од конкретних случајева. Нису могуће генерализације“, напоменуо је Анђелковић.
Прочитајте још:
