00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Корона ће брзо проћи: Зашто су Срби испали најоптимистичнији у европској анкети

© Tanjug / JAROSLAV PAP Девојка са заштитном маском у Новом Саду
 Девојка са заштитном маском у Новом Саду - Sputnik Србија
Пратите нас
Сваки пети Европљанин је оптимистичан и сматра да ће се пандемија изазвана вирусом корона завршити у другој половини ове године, са брзим враћањем у нормалу. То показује специјална анкета на тему короне која је у оквиру Здравственог извештаја за 2020. спроведена у Немачкој, Италији, Русији, Србији, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Овај специјал о корони представља репрезентативну анкету на око 6.200 људи у поменутих шест земаља међу којима је Србија.

„Штад група“, у оквиру које послује и „Хемофарм“, другу годину заредом спроводи међународно истраживање о томе шта људи у Европи мисле о лечењу путем видео-камере, обавезној вакцинацији, генетској терапији, конвенционалној медицини, сексу и какав је њихов однос имају према смрти. Због актуелне пандемије ковида 19, „Штад“ је током другог квартала ове године спровео и додатно истраживања – поменути специјал о корони.

Када је реч о овој додатној студији, степени оптимизма везано за брзи повратак у нормалу без озбиљне финансијске кризе варирају између шест земаља које су учествовале у анкети. И док овакво мишљење дели 33 одсто Срба, што је изнад просека, у Немачкој и Уједињеном Краљевству људи су више скептични са по 15 одсто „оптимистичних“.

Међутим, у исто време, многи Британци верују да ће корона имати позитиван ефекат и да ћемо у будућности обраћати више пажње на људе око себе (27 одсто) ─ што је претпоставка која је мање вероватна у Италији (15 одсто) и Русији (16 одсто).

Медицинско особље цењеније

Позитивна последица кризе која се манифестује широм Европе, јесте и значајни пораст признања важности посла који лекари, сестре и њихове колеге обављају свакодневно. Укупно 44 одсто Европљана каже да сада више поштују рад здравствених радника. У Италији и Шпанији, двема земљама које су у великој мери биле погођене вирусом корона, ова цифра премашује половину (Италија 51 одсто, Шпанија 52 одсто).

Страх од нових пандемија и економских ефеката

Страх је међутим и даље присутан код многих Европљана како за њихово физичко тако и финансијско стање. На питање како виде другу половину ове године, 29 одсто испитаника очекује нове пандемије у будућности, чије ћемо последице лично искусити, на пример кроз ограничење путовања. Ово сматра једна трећина људи у Шпанији (33 одсто), али само један од четири Срба (25 одсто).

У Европи, корона не ставља на тест издржљивости само здравствене системе и медицинске раднике. Избијање епидемије оставило је траг и на цивилно становништво. Постоји недостатак поверења, нарочито међу Шпанцима који су после Уједињеног Краљевства имали највише смртних случајева у Европи. Као резултат пандемије, 42 одсто Шпанаца очекује финансијску кризу у другој половини године. Европљани су у просеку у том погледу нешто мање песимистични, а њих 36 одсто очекује озбиљан економски пад.

Без обзира на то шта будућност доноси, 16 одсто Европљана дошло је до појединачног закључка о томе како ће се припремити: убудуће ће увек имати ормарић добро напуњен са лековима. Водећи по овом питању су Руси (20 одсто) и људи у Уједињеном Краљевству (19 одсто).

И док само 10 одсто анкетираних Европљана предвиђа у будућности веће ослањање на самолечење, слика се веома разликује међу шест земаља учесница. У Италији само 6 одсто намерава да се више окрене лековима који су у слободној продаји (без рецепта), док у Шпанији на ту опцију је спремно чак 20 одсто грађана.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала