Наиме, амерички Конгрес већ више од годину дана испитује да ли су ове четири компаније злоупотребиле премоћ на онлајн тржишту, а као кулминација тог процеса дошло је дуго очекивано саслушање њихових директора - Џефа Безоса, првог човека „Амазона“, оснивача „Фејсбука“ Марка Закерберга, директора „Епла“ Тима Кука и генералног директора „Гугла“ Сундара Пичаја.
Питања су једнако постављали и демократе и републиканци, а чини се да је „решетање“ најмоћнијих људи на пољу технологија, на неки начин, по први пут ујединило две стране политичког спектра у Америци од доласка Трампа на власт.
Саслушање „Амазона“, „Фејсбука“, „Епла“, „Гугла“
Коментаришући потенцијални исход и ефекте њиховог сведочења пред Конгресом, новинар и некадашњи дописник из САД Милан Мишић објашњава да су ове компаније дошле под лупу демократа и републиканаца јер су постале изузетно моћне, а њихова моћ није само технолошка већ, у неку руку, и политичка. Она се, каже, огледа у томе што живимо у дигиталној цивилизацији чијих елемената у потпуности нисмо ни свесни, а ове компаније имају невероватну количину података не само о појединцима, већ о свему другом што је кључно за наше животе.
„Сви смо ми њихове муштерије и те компаније су део наше свакодневице. Сваког јутра проверавамо имејл, трагамо за информацијама, користимо производе Гугла или Фејсбука... Поменуте четири компаније не опслужују само Сједињене Америчке Државе, већ читав свет. Дакле, реч је о наднационалним корпорацијама које су, истовремено, и врло значајан фактор америчке „меке моћи“. Тако да се ипак не може очекивати да ће Конгрес да им нашкоди, па се стога може тврдити да је ово саслушање било више један политички театар да се умири савест, него нешто што ће донети неке практичне последице“, оцењује Мишић.
Антимонополски закони у САД су застарели
У прилог овој тези Мишић наводи да су се технолошки могули појавили пред антимонополским одбором Конгреса, што им на неки начин иде на руку јер су антимонополски закони у Америци стари око 100 година, стварани у аналогно време. Ми данас, међутим живимо у добу дигиталних технологија.
„Такође, треба имати у виду да се „мера“ монопола огледа у томе да ли потрошачи плаћају више за робу или услугу која им се испоручује, а у овом случају не можемо да употребимо то мерило јер је већина сервиса на платформама ових компанија или бесплатна или постоји алтернатива. Међутим, мора се признати да су њихови производи ипак супериорнији од других, па данас највећи део света користи Гугл претраживач, а када користимо мобилне технологије не можемо да избегнемо да будемо муштерије Епла или Гугла, који има други андроид оперативни систем“, примећује наш саговорник.
Може ли се сузбити „економија надзора“
Суштина је, када је реч о замеркама на монополски карактер ових компанија, у томе да су сервиси које они нуде – бесплатни.
„Не треба заборавити да када је год нешто на интеренту, у дигиталној економији бесплатно, онда смо монета ми. Ове четири компаније су, у том смислу, главни актери такозване „економије наџора“ и много пута смо имали прилике да прочитамо да они о нама знају много више него што знамо сами о себи. Да нас одлично познају јер све што радимо када изађемо на интернет оставља неки траг и све то неки алгормитми обрађују и користе у циљу профита ових компанија“, каже Мишић.
На питање, да ли у том смислу Конгрес може да утиче на пословање ових компанија и да се, на неки начин, ограничи та „економија надзора“, саговорник Спутњика каже да ће се демократе и републиканци тешко усагласити по том питању, пре свега јер су им и мотиви за ово саслушање у Конгресу били различити.
„Док је демократама више стало до економске стране те приче, односно, да ли ови гиганти „газе“ конкуренцију, републиканци су фокусирани на оно што жуља Трампа. То је, пре свега, да ли ове компаније користе своју моћ да манипулишу информацијама и да ли имају, на неки начин, неке „филтере“ који спречавају ширење конзервативних мишљења. Тако да нека заједничка акција ове две партије усмерена ка овим компанијама тешко да је опција. Други проблем је тај што би било какво ограничавање акција ових компанија, у неку руку задирало у слободу изражавања, што је суштински елемент америчког политичког система, па је свака интервенција у ту област врло деликатна и неизбежно обојена политиком“, указује Мишић.
Ипак, он додаје, треба имати у виду да полако постаје светски тренд да поједине државе и региони, попут Европске уније, покушавају да обуздају ове технолошке гиганте, тако што ће их опорезовати или на неки други начин. Турска је, рецимо, управо увела контролу друштвених мрежа.
„Пошто се данас говори о деглобализацији и враћању суверенизму, за очекивати је да ће бити појединачних националних покушаја да се моћ ових компанија, на неки начин, супримира и регулише. Али, у овом тренутку је тешко замислити како би то могло практично да се спроведе“, закључује Мишић.
