Вирус корона улази у организам тако што се веже за рецептор познат као АЦЕ2. Научници су сада успели да направе мамац сличан том рецептору, како би сачували људске ћелије од опасности.
Према резултатима студије објављене у часопису „Сајенс“, научници су показали да вирус корона, када се веже за вештачки мамац, више не напада ћелије. За сада је то доказано у лабораторијским условима, а мамац се везује за вирус чврсто као антитела која производи имуни систем и не дозвољава му даље ширење.
Ерик Проко, професор на Универзитету Илиној и један од аутора студије, каже да су антитела „најбоље оружје организма“ у борби против вируса, преноси Лајвсајенс.
Његов тим креирао је вештачки рецептор, назван сАЦЕ2.в2.4, који успева да веже не само САРС-Ков2, који је изазвао тренутну пандемију, већ и његовог блиског рођака који је почетком 21. века изазвао пандемију САРС-а.
Следећи корак истраживача је да утврде како се овај мамац за корону понаша код животиња, пошто је у лабораторијским условима био веома успешан. Уколико и код животиња покаже успешност, следећи корак би могао да буде прављење лека у чијој основи ће бити, како би људи могли да га користе.
Erik Procko, a professor in the Department of Biochemistry, recently developed a decoy receptor that, in tissue cultures, binds to and neutralizes COVID-19.
— Liberal Arts & Sciences at Illinois (@LASillinois) August 6, 2020
This discovery could help prevent the coronavirus from infecting tissues once they’re exposed.https://t.co/b0JYBAA3n9 pic.twitter.com/h4LHUTJzU8
Проко каже да је ово истраживање у веома раној фази и да до сада скоро није покушао да се на овај начин бори против вируса уопште, па ни против короне.
Вештачки рецептори до сада су одобрени и коришћени само у третману неких ретких болести које су повезане са имуним системом, а било је покушаја да се користе у лечењу ХИВ-а или хепатитиса А, али они нису били успешни до сада.
Проко каже да вештачки рецептори морају да испуне два важна услова како би могли да буду успешни. Први је да не нарушавају равнотежу у људском организму, док је други да морају веома снажно да се вежу за вирус за који су намењени.
Нови мамац испунио је други услов у лабораторији, док је остало да се на животињама испита да ли испуњава и први.
Нови вештачки рецептор симулира АЦЕ2, људски рецептор за који се веже вирус корона, али који има и веома важну улогу у регулисању крвног притиска, између осталог.
#SpikeProtein of #SARS_CoronaVirus_2 | Engineering human ACE2 to optimize binding | Enhanced neutralization | Erik Procko @Illinois_Alma @ScienceMagazine https://t.co/jEp6Uh0Cbm pic.twitter.com/VqquFjSak7
— McHeyzer-Williams (@mmw_lmw) August 5, 2020
Везујући се за тај рецептор, вирус корона нарушава и ту његову улогу, а научници ће сада покушати да утврде да ли мамац који су направили у лабораторији може да буде користан у борби против вируса, али и да не промени људски метаболизам.
Уколико стигне до фазе лека, вештачки рецептор могао би да буде убризгаван као инјекција или инхалиран, каже Проко. Додаје да су лекови који су живог порекла, као што су вештачки рецептори, дуготрајног дејства и да могу да остану у људском телу недељу дана или дуже.
На сличном леку ради и бечка биотехнолошка компанија „Апеирон“ генетичара Јозефа Пенингера.
Они су произвели АПН01, биотехнолошки направљен људски ангиотенсин конвертинг ензим 2 (рхАЦЕ2), који на једној страни блокира вирус, а на другој штити од отказивања плућа.
„Апеиронов“ лек већ је у фази клиничког испитивања и до сада се показао безбедним.
То даје наду и тиму у ком је Ерик Проко да би и њихов изум, који су већ почели да тестирају на мишевима, могао да буде успешан, иако се разликују. Како каже, главна разлика је у томе што се рецептор који су они направили у лабораторији, далеко чвршће веже за вирус.
Прочитајте још:
- Руска вакцина против короне биће регистрована 12. августа: Објављено ко ће је први примити
- Бесомучна трка великих сила: Ко пре до вакцине, пење се на трон глобалне политике
- У Русији патентиран лек против вируса корона
