Звезде падалице немају везе са звездама које падају, већ је реч о метеорима, металним или каменим небеским телима која обилазећи Сунце улазе у Земљину атмосферу и пролазећи кроз њу сагоревају.
Због тога што та појава изгледа попут бакље која пада према Земљи, назива се звезда падалицама.
Звезде падалице се могу видeти сваке ведре ноћи, ако се небо посматра негде изван светла града.
Неколико хиљада тона различитих честица и прашине улети у нашу атмосферу сваке године, огромна већина ових честица сагори у атмосфери и не стигне до површине Земље, али неке од њих, оне веће, „преживе“ и падну на површину и тада се називају метеорити.
Брзина којом честице улећу у атмосферу наше планете креће се у интервалу од 30 до 70 км/с, а светлосна појава, метеор, настаје на висини од 80 до 120 км.
Током претходних година време максимума активности Персеида „видело“ се и 80-100 метеора на сат, преноси Танјуг.
Персеиди су вероватно најпознатији и један од најлепших метеорских ројева.
Први писани траг о њима потиче из далеке 36. године наше ере, када је у Кини забележено неколико стотина метеора у периоду од само неколико сати.
У периоду од VIII до XII века постоје недвосмислени писани трагови о овом метеорским роју из Кине и Јапана.
Током XVIII и IX века астрономи су прикупили доста података о овом роју, уцртавали су њихове путање и бележили сјај и боју појединих метеора.
„Извор“ роја Пересида одредио је Вилијам Денинг, на основу 2.500 трагова метеора забележених између 1869. и 1898. године. Он је израчунао да се „извор“ роја налази у сазвежђу Персеј, по чему је и рој добио име.
Прочитајте још:
