Наша саговорница, која је, како нам је испричала, имала прилике и лично да се увери у стручност руских молекуларних биолога у Москви, али и у Америци, где су руски научници били носиоци посла, напомиње да је јако важно што је носач вакцине умртвљени аденовирус.
Да је као носач био употребљен живи аденовирус, могло би да дође до компликација у организму. Када је чула да се ради о умртвљеном аденовирусу, Глигићева се, како каже, смирила.
„Знам да аденовирус до сада није дао никакву компликацију, никада није дао ништа алармантно. Он је један слаб вирус у циркулацији. Сумњам да има човека који није долазио у контакт са њим. На носач је уграђен онај део короне који ће давати имунитет. Аденовирус као носач помаже да унесете ону компоненту циркулишуће короне која ће стимулисати стварање антитела“, објашњава Глигићева.
Нема потребе за тестирањем великог броја људи на вакцину
Број добровољаца на којима је вакцина тестирана, којих је, према изјавама руских стручњака, било 38, изазвао је сумњу у безбедност вакцине. Међутим, Глигићева каже да никада није била поборник тестирања вакцина на великом узорку.
„Мора се узети репрезентативан узорак и онда закључити колики је проценат чега. Наши тестирају на хиљаде. Нема потребе. Са великим тестирањем имате и могућност велике грешке“, објашњава она.
Узорак је, према њеним речима, могао бити и већи, али додаје да не верује да је вакцина тестирана само на толиком броју људи, јер је уверена да је вакцина против вируса корона настала као наставак рада на вакцини против САРС-а, која је замрзнута када је епидемија тог вируса прошла, а на њу је већ тестиран одређени број особа.
За разлику од класичних вакцина, руска вакцина против вируса корона је на носачу, што значи да је генетски модификована вакцина.
Класична вакцина производи се тако што се за њу користи ослабљени сој вируса који је изазвао проблем. Таква вакцина назива се жива атенуирана вакцина.
„Оне су најефикасније, али носе ризик да вирус који је ослабљен у неком организму испољи своје лоше особине, па не буде вакцине, него изазове болест. Те вакцине захтевају ригорозне мере у лабораторији и велике експерименте на људима. У тој контроли имате и фазу да људе заразите вирусом, да видите да ли је створено право антитело, да неће изазвати болест“, каже Глигићева.
За такву врсту вакцина треба две до три године, док се вакцине попут ове против вируса корона лако праве.
„Она се лако прави. Једноставно уградите, видите да је уграђено, прво је бризгате животињама. Ако изазову имунитет, пређете на људе. Ако добро осмислите шему на папиру, њу направите зачас. Молекуларни биолози то практично рутински раде“, каже Глигићева.
Због тога је најава да ће између августа и краја године бити произведено 200 милиона вакцина реална. Русија, према речима Глигићеве, има јако добре погоне за производњу вакцина.
„Моје прве специјализације биле су у Москви. Тамо сам боравила 1976, тамо сам била неколико пута позивана у Институт ’Умаков‘. На конгресима, све до скора, слушала сам Русе. Они су изванредни“, каже она.
Руска вакцина против вируса корона прва је у свету која је регистрована, а развили су је заједничким снагама истраживачи из Националног истраживачког института за епидемиологију и микробиологију „Гамалеј“ и руско Министарство одбране.
Како је изјавио директор „Гамалеја“ Александар Гинцбург, честице вируса корона коришћене за производњу вакцине не могу да наштете организму, јер је као носач коришћен умртвљени аденовирус.
Ана Глигић је међународно признати српски вирусолог. Она је за време епидемије великих богиња (вариоле вере), која је 1972. погодила Југославију, била шеф лабораторије Института „Торлак“. Била је на челу тима који је изоловао вирус великих богиња, а бавила се и истраживањима још опаснијег марбург вируса, који је такође изоловала.
