Милован Дрецун председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије каже да нема никаве дилеме да је и код усвајања овог закона Запад одиграо пресудну улогу притиском на Приштину.
„Чврсто су стали иза тога да одговорни за злочине ОВК морају да буду процесуирани. Европска унија је главни финансијер тог суда и тужилаштва и обезбедили су им средства за рад у наредних четири или пет година. Овакав став ЕУ показује да су решени да се одговорни казне за злочине,“ каже Дрецун.
Упозорење Запада Приштини
Он сматра да ЕУ неће дозволити да Приштина укине тај суд јер би то био не само скандал већ и велики шамар Западу - и Америци и ЕУ.
„Они покушавају и да оперу руке од злочиначке ОВК и од злочина почињених 1999. године када је Запад подржавао терористе и прећуткивао злочине и етничко чишћење које се дешавало и после доласка међународних снага на Косово. Сада, после толико година, променили су став и сматрају да ти исти које су подржавали и са којима су се руковали треба да одговарају за злочине. Та промена става је, наравно, позитивна и надамо се да ће истрајати“ каже Дрецун.
Демо Бериша политички и војни аналитичар подсећа је да бивше руководство ОВК на челу са Хашимом Тачијем у више наврата покушало да спречи рад овог суда. Ветерани ОВК који сада траже да се промена закона уврсти у дневни ред скупштине само продужена рука Тачија. С друге стране, претње из ЕУ су показатељ, много чега, а не само намере да се починиоци злочина из ОВК казне.
„Европа мора и да опере ОВК! Јер, њима је сада најбитније да се створи косовско друштво у коме би пала у заборав ОВК. Европа, у ствари, пре свега себе брани, јер кључне државе ЕУ, Немачка, Француска и Британија, поред Америке, активно су учествовале, сарађивале са актерима ОВК и на крају и финансирале рат на Косову. Из тих разлога, Европа је спремна да прекине однос са Косовом, ако се промени закон. Као што је и Америка укинула финансије у време када бивши премијер Аљбин Курти није желео да сарађује,“ упоредио је Бериша.
Суд као веш машина
Бериша каже да су у Приштини свесни да ће суд опстати:
„Специјалност овог суда је у томе што је он заправо ишао од најнижих органа ОВК, дакле, није кренуо од главе, од Тачија. Питање је и колико и шта су Французи обећали Тачију после његовог четвородневног интервјау у Хагу, јер Французи, то јест, њихове тајне службе заправо су те које су поред Американаца створиле и водиле Тачија и воде га и данас,“ каже Бериша.
Представници међународне заједнице упозорили су на последице ако захтев за измене закона о Специјалном суду буде на дневном реду косовске скупштине. Канцеларија ЕУ у Приштини оценила је захтев Организације ратних ветерана тзв. ОВК за измену мандата Специјалног суда као „опасан за заједнички рад ЕУ и Косова на владавини закона“.
Велика Британија се такође изјаснила против измене тог Закона. Из амбасаде Велике Британије у Приштини је саопштено да би било какав покушај промене структуре Суда "штетио Косову на међународној сцени".
Лидер те организације Хисни Гуцати сматра да њихов захтев не угрожава односе са ЕУ јер је то, према његовим речима, само покушај да се осигура правда за Албанце убијене током рата. Косовска скупштина усвојила је Закон о формирању Специјалног суда 2015. године.
Две године касније, 43 посланика су затражила ванредно заседање скупштине како би се тај закон укинуо, али ова иницијатива није успела после противљења међународне заједнице.
