Терористи су тада упали у школу и као таоце три дана држали ђаке, њихове родитеље и наставнике. У том терористичком нападу живот је изгубило 334 људи, укључујући 186 деце.
У емисији „Ратни дописници“ Симоњанова прича да је у то време пратила активности Кремља и да су има само дан раније саопштили да 1. септембра путују - негде, претпостављали су на Кавказ.
Летели су хеликоптером, потом се возили до једног села аутобусом када су им рекли да ће председник Путин доћи да поздрави прваке у локалној школи. У школи о томе нико ништа није знао.
„Пријем првак је већ био одржан. Поново их окупљамо, припремамо камере и чекамо да дође Путин. У том се појави председников тадашњи прес секретар у расположењу у каквом га никад нисам видела, бледог лица, и каже, скупљајте ствари, идемо, не постављајте питања. Ћутимо, седамо у аутобус и тек онда нам он говори да се у Беслану догодила несрећа, таоци. И каже – тамо је 200 људи“, прича Симоњанова.
Вратили су се у место Минералне воде где их је чекао авион за Москву.
„Али, то место је на око три сата од Беслана и била бих први новинар који би тамо стигао. Немам морално право да се вратим у Москву“, рекла је она и додала да иако није добила одобрење да иде у Беслан са екипом, то је ипак учинила.
Како је навела, када је требало да извести о догађајима у школи изненадила је сопствена реакција.
„Сузе су ми квасиле блок, нисам очекивала да ћу тамо реаговати, мислила сам да сам прекаљени репортер, али другачије није било могуће“, описала је Симоњанова.
И председник Русије је рекао својевремено да је терористички напад на школу у Беслану постао његова лична трагедија за цео живот.
Иначе, телевизија „Русија 1“ ће 3. септембра, када се завршила опсада школе, емитовати документарни филм „Беслан“.
У филму се наводи да трагедија покреће многа питања, од тога како су уопште у школу могли да упадну „до зуба наоружани“ људи или како је могуће да је школу обезбеђивао један полицајац и то жена без оружја.
