Русија је ових дана током састанка министара индустрије БРИКС-а позвала њене чланице да повећају обим међусобних плаћања у националним валутама како би смањиле зависност од САД и долара. Захваљујући Новој развојној банци БРИКС-а, услови за то постоје, оценио је руски министар индустрије Денис Мантуров.
Дедоларизација је у Русији већ неколико година подигнута на ниво државне политике, а најновији позив БРИКС-у дошао је у ситуацији када су експерти Голдман Сакса упозорили да монетарна и фискална политика Америке, односно „расипање новца“ урушава поверење у долар. Оценили су реалном забринутост за будућност долара чији је индекс од априла месеца, у односу на остале резервне валуте, изгубио већ десет процената.
Рат долару — потрајаће силазак са трона
Русија је прва објавила рат долару, тако што је распродала скоро све америчке обвезнице које је поседовала, што јој је омогућило да Америку донекле разоружа када је у питању њено константно притискање Русије санкцијама.
Експерти „Блумберга“ су израчунали да се коришћење долара у кинеским компанијама смањило са 70 процената на 56 одсто. Могу ли чланице БРИКС-а, које уз Русију и Кину, чине и Бразил, Индија и Јужноафричка Република, да потисну долар из међусобних трансакција?
„Долар је кључна резерва валута и то ће остати, али са врло израженом тенденцијом пада. Он је све мање резервна валута и све више губи трон у трговини, посебно као кључна петровалута. Али неће нестати и још добар период ће остати кључна валута“, сматра Живановић.
Без примата америчке привреде пада и долар
Он подсећа да је већ било више напада на долар који су га окрњили мање или више, али да су се на неки начин они изјаловили.
„Он реално пада, његов удео у светској трговини се смањује и добар део разлога за то лежи у чињеници да америчка привреда не заузима тако недвосмислен примат у глобалној привреди, као што је то чинила. Прилично је сустижу, тржиште се глобално отворило, сада из ових или оних, више политичких разлога, опет долази до регионализације, генерално долар губи примат“, недвосмислен је Живановић.
Он, међутим, напомиње да је, упркос томе што земље БРИКС-а чине више од 40 одсто светске популације и заузимају нешто мање од половине светске територије, њихов удео у светској трговини је врло скроман, око 18 одсто.
Зато саговорник Спутњика сматра да не треба очекивати да ће оне у међународној, али и међусобној трговини моћи потпуно да елиминишу долар или га сведу на симболичну меру.
„Следећи фактор су ММФ и Светска банка. Они су доста мутирали, али Нова развојна банка БРИКС-а није ни близу да их угрози. Чак је тај темпо кредитирања после експлозије који је имала по њеном оснивању 2015, прилично сада тих на глобалној сцени“, оцена је Живановића.
БРИКС ће тешко истиснути долар
Он сматра да треба реално сагледати ствари, да чланице БРИКС-а своје трансфере обављају преко глобалне Свифт мреже, најчешће каналима банака из најразвијенијих земаља западне Европе и САД, због чега је долар тешко потиснути.
То је техничко питање, организација тог функционисања је доста скупа, не постоји нека кључна валута међу чланицама БРИКС-а, који, уз то, није и неки јак политички блок да би из политичких разлога померио долар, објашњава професор на Београдској банкарској академији.
Његову тврдњу о спорој дедоларизацији поткрепљују и подаци Централне банке Русије. На крају првог тромесечја ове године 62,1 одсто свих извозних трансакција и 35,3 одсто увоза одвијало се у америчкој валути, док је 2014. то било 76 одсто у случају извоза, а 39,7 одсто када је у питању увоз. После трансакција у еврима и рубљама, оне које се обављају у другим валутама, укључујући јуан, и даље су на нивоу статистичке грешке, 4,1 одсто у увозу и два одсто у извозу.
Ништа није вечно
Живановић сматра да до неких драматичних поремећаја неће довести ни ковид криза, која је највише уздрмала америчку привреду. Долар и даље чини чак 62 одсто светских девизних резерви.
Експерти једне од највећих инвестиционих банака, ЈП Морган чејс, додуше сматрају да то није последица поверења у америчку валуту која у свету доминира безмало последњих сто година, него трговинских неравнотежа и инструмент заштите од неуређености тржишта.
Реалност је, како каже Живановић, да Америка више није до те мере технолошка, производна сила, економски супериорна. Иако долар још није ни близу апсолутног детронирања у кратком року, он истиче да су исто тако реалност и геостратешке и војне промене у свету и да ће одређена равнотежа и политичка и војна и економска до које ће доћи, бити један од фактора који ће долару сужавати простор.
Главни економиста ЈП Морган чејса Џим Гласман још пре годину дана је констатовао да ниједна резервна валута у историји није била вечна. Свет ће, каже он, у наредним деценијама прећи од доминације САД и долара ка систему у којем ће велику власт имати Азија.
