Коментаришући споразум о нормализацији економских односа који су у Белој кући потписали председници Србије и САД и посебно премијер привремених институција у Приштини и председник САД, Савић каже да је овај споразум јако добра ствар пре свега зато што је дошао после три деценије турбулентног периода у нашим односима са САД, који су карактерисале санкције, бомбародвање и признање самопроглашене независности Косова.
После три деценије, први пут равноправна позиција
„Важна је сама чињеница да су гарант споразума САД које су приволеле другу страну да прихвати неке компромисе. Наравно, и Србија је морала да направи неки компромис, али је ово први пут да смо, имам утисак, имали равноправну позицију у односу на другу страну“, каже Савић за Спутњик.
Посматрајући стриктно економски део споразума, он је издвојио неколико ставки:
„Оно што је добро као претпоставка за јачање економске сарадње и то не само Београда и Приштине, него и на ширем простору, је што се интензивирају активности везане за изградњу аутопута и железнице Београд- Приштина. То је добро и за једну и за другу страну, али и за Албанију и шири простор. То отвара могућност да се на неутралан економски начин превазићу политичке и сваке друге разлике, јер инфратсуктура на најбољи могући начин отвара простор за сарадњу и за економски развој“, каже профеор Економског факултета.
То је, сматра он, међу важнијим стварима, а како ће то неко искористити и шта ће бити чији приоритети друга је ствар.
„Следећа ствар је да се Београд и Приштина прикључе 'мини Шенген зони'. Наш председник је још раније лансирао ту идеју о мини-шенгену који је за почетак требало да обухвати Србију, Албанију и Косово и за то је добио подршку међународне заједнице, али се није одмакло од идеје“, подсећа наш саговорник.
Исто као ЦЕФТА, али гарант је различит
Он, додуше, указује на то да тај мини Шенген који подразумева слободан проток људи, робе и капитала, практично не нуди ништа више од ЦЕФТА споразума, али и напомиње да је он већ неко време у кризи и да смо имали прилику да видимо како га је приштинскса страна брутално срушила увођењем такси од 100 одсто на српску робу. Савић оцењује да би у овом случају значајна разлика требало да буде у томе што је ЕУ гарант ЦЕФТА, а овог мини Шенгена САД.
Оно што је ново је да ће у Србију доћи амерички Фонд за развој који би требало да финансира већину предвиђених инфраструктурних пројеката. Савић то сматра значајним иако то не значи долазак америчких инвеститора по аутоматизму, али је то добро за оцењивање нашег кредитног рејтинга.
Он долазак америчког Фонда сматра добром околношћу и зато што су на међународној сцени четири светска играча од чије политике, или подршке зависи и судбина Србије. Важно је, како каже, да поред традиционалних пријатеља са истока, Русије и Кине, где су Кинези посебно ангажовани на инфратсруктурним пројектима, имамо и два партнера са запада, ЕУ и САД.
Газиводе нису само вода и струја
Он је веома добрим оценио део споразума који се односи на Газиводе који подразумева да обе стране користе воду тог језера и произведену електричну енергију. Таква одредница је, каже наш саговорник, добра и у још једном смислу.
„Тамо се брутално газе власничка права Срба, не само јавних прдузећа, предузећа у друштвеној својини и приватних предузећа, него и власничка права људи, нешто што је у целом свету неприкосновено. Ово сада је весник неке нове наде да ће можда Србија захваљујући овом дуалном споразуму, остварити две ствари - да албанска страна на Косову и Метохији разуме да се може доћи и до решења које подразумева и двојни суверенитет, да и једни и други имају право на нешто и да могу да регулишу међусобне односе. Са дуге стране, ово је прилика да се активно проговори о заробљеној, узурпираној, уништеној, распродатој српској имовини на Косову“, истиче Савић.
Он зато сматра да српска влада мора имати активистички приступ овом проблему и да мора изаћи пред свет са врло јасним пописом у форми неке Беле књиге где ће се документовано, таксативно видети колика је то појединачно српска имовина. То јесте дуготрајан процес, али то даје право Србији да има потраживања према приштинској страни као што је и сада у овом споразуму учињено.
То је, каже Савић, можда још већа добит ако Србија буде могла да капитализује овај споразум и да га пренесе на другу српску имовину којој или грађани, или предузећа, или држава нема приступа.
Он је, међутим указао на две опасности о којима треба водити рачуна у погледу спровођења споразума. Много тога доброг је, подсећа он, и раније записано, али се друга страна уз прећутну подршку, да ли ЕУ или САД, оглушавала о те елементе споразума и није их спроводила.
Друго, треба да имамо у виду да су гарант споразума САД, али пре свега њихов актуелни председник Доналд Трамп и ако он победи на предстојећим изборима, онда ће његово спровођење бити олакшано, мишљења је Савић. Али, постоји могућност и да Трамп не добије изборе, а демократе су, како подсећа, традиционални савезник Приштине, који су и били на власти када је бомбардована Србија.
