„Основни задатак полиције је спречавање ескалације сукоба. Знамо да полиција у западним земљама исто реагује у таквим ситуацијама. Чим су протести постали ненасилни, мирни, став полиције се такође променио. Међутим, у случају нових насилних провокација, она ће бити принуђена да употреби силу“, рекао је Савиних.
Он је додао да су поједини кандидати за председника Белорусије деловали са циљем стварања политичких и друштвених тензија у земљи.
Према речима Савиниха, у широкој употреби је било дезинформисање и манипулисање свешћу људи.
„То се веома разликовало од политичке културе коју смо тежили да развијемо у Белорусији“, рекао је он.
Савиних је такође додао да у Белорусији жале због става низа земаља ЕУ које су јој увеле санкције, јер је то „пут који не води никуда“.
Посланик је говорио одмах након обраћања бивше кандидаткиње за председника Белорусије Светлане Тихановске, која је предложила да се уведу санкције против руководства Белорусије.
Белорусија формално није члан ПС СЕ. Парламентарна слупштина је 16. септембра 1992. године доделила статус „посебно позваног“ Врховном савету Белорусије. Белорусија је 12. марта 1993. поднела захтев за чланство у Савету Европе. Међутим, у јануару 1997. године, Биро ПС СЕ одлучио је да суспендује статус „посебно позваног“ према белоруском парламенту, услед чега је обустављено разматрање пријаве земље за чланство у Савету Европе. Међутим, сарадња Минска и Савета Европе наставља се последњих година.
Белорусија такође није ратификовала Европску конвенцију о људским правима.
Прочитајте још:
- Три члана белоруског Координационог савета задржана на граници са Украјином
- Лукашенко оптужио Пољску, Чешку, Литванију и Украјину да руководе протестима у Белорусији
