У анализи шта би тај потез значио по српско-јеврејске односе, Фројнд га анализира као да је Израел формално већ признао Косово, мада званичних потврда такве одлуке нема.
Фројнд, који је током свог првог мандата служио као заменик директора за комуникације у кабинету премијера Бењамина Нетанијахуа и који је председник Удружења пријатељства Израел Србија, наводи да је у запањујућем преокрету политике прошле недеље Израел попустио под америчким притиском и формално признао српску покрајину Косово као независну државу.
„Признавањем Косова Израел је задао ударац својим односима са Србијом, поткопао сопствени став о палестинском самоопредељењу и умешао се у спор тамо где му није место. Уместо да прихвати Косово, Израел би требало да негује везе са Србима, са којима Јевреји имају дугу и заједничку историју пријатељства и узајамног поштовања“, нагласио је Фројнд.
Он је додао да је, нажалост, политика поново тријумфовала над принципом.
Како је навео, иако је већи део медија поздравио овај развој догађаја с узбуђењем и чак са мало весеља, не би смело да се дозволи „да нас преваре мислећи да је то мудра одлука“.
„Сигурно није. Признавањем Косова, Израел је починио велику балканску грешку која није само увреда историје, правде и здравог разума, већ такође подрива сопствене националне интересе јеврејске државе и вероватно ће бити бумеранг против нас“, оценио је Фројнд.
Он даље наводи да је потез који је најавио амерички председник Доналд Трамп 4. септембра у Овалном кабинету у присуству председника Србије Александра Вучића, као и самозваног косовског премијера Авдулаха Хотија, током потписивања споразума о економској нормализацији, означио нагли заокрет у израелској позицији.
„Више од 12 година, откако је Косово илегално и једнострано прогласило да се одваја од Србије 17. фебруара 2008. године, Израел је одбијао да подржи независно Косово из принципа и са добрим разлогом. За почетак, Косово је саставни део Србије, и законски и уставно. Подржати његово отцепљење значи мешати се у унутрашње ствари друге државе, што је ретко разборит корак“, наводи он.
Према његовим речима, колико је то још случај на Балкану, где гранични спорови, етничке тензије и сложени историјски процеси само додатно компликују ситуацију.
„Да бисте у потпуности схватили осетљивост питања, само размислите колико је питање Косова важно за Београд, са којим Израел последњих година негује све топлије односе. Поједностављено, Косово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колевка нације, место где је све почело.“
Он подсећа да је Косово пре више од 800 година било срце Србије и служило му је као културно, духовно и административно средиште све до судбоносне битке на Косову Пољу 1389. године, када су Турци Османлије победили Србе и њихове савезнике.
„На крају, албански мигранти раселили су српске становнике у том подручју и они сада чине претежну већину косовског становништва. Али територија покрајине прошарана је древним српским црквама, манастирима и споменицима. За Србе би напуштање Косова било слично изрезивању њиховог колективног куцајућег срца, централног органа који је од виталног значаја за њихово национално наслеђе и идентитет“, пише Фројнд.
Он даље истиче да је Србија, иако се у Белој кући обавезала да ће појачати економску сарадњу са Косовом, одлучно одбила да приступи његовој државности, чврсто стојећи на свом праву на земљу својих предака.
„Израелско признање Косова представља увреду за Србију и прети да баци сенку на побољшане односе две земље. Такође, поставља опасан преседан који се лако може окренути и користити против јеврејске државе. Уосталом, ако Косовари могу једнострано да раздвоје Србију да би створили своју земљу, зашто то не би могли учинити Палестинци у Јудеји или израелски Арапи у Галилеји?“, сматра он.
Према његовим речима, Косово је настојало да оправда свој захтев за независношћу на исти начин на који то имају Палестинци — позивањем на право на самоопредељење, међутим, то где ово право почиње и завршава у међународним односима је трновито и опасно питање.
Он се даље пита да ли би становници Бруклина могли да тврде да су јединствена нација са сопственом историјом, географијом, кухињом, па чак и нагласком и желе да се одвоје од САД и формирају своју земљу, као и шта је са Каталонцима у Шпанији, Корзиканцима у Француској или Шкотима у Великој Британији, од којих би многи желели да оснују независне нације.
„Када би се свакој етничкој мањини дозволило да користи право на самоопредељење, то би изазвало бескрајан круг хаоса широм света“, оценио је он.
Током година, супротстављајући се косовској независности као принципу, Израел је могао с разлогом да тврди да заступа доследан став који заступа неповредивост суверених граница, али након признавања Косова, та доследност је сада прошлост.
Прочитајте још:
