Сматра се да су нам турски освајачи „у аманет“ оставили преко шест хиљада својих речи. Неке од њих застареле су, па и потпуно нестале из употребе, али и даље свакодневно користимо барем три хиљаде речи које су нам стигле из турског.
Бурек, будала, башта, ћуп, џеп, џем, џин, мајмун, памук, папуче, паре, пита, ракија, сандук, торба, топ, занат… само су неке од њих. Међутим, нису само Срби „позајмљивали“ речи.
Вишевековно мешање народа довело је до тога да и Турци усвоје и почну да користе неке словенске речи. Неки домаћи стручњаци сматрају да је таквих речи у турском чак 1000, али у стварности се већина њих више не користи или се користи ретко.
Интересантно је да је највише остало израза који се односе на административне називе, законске норме, као и рударство. У свакодневном говору Турака може се пронаћи тек неколико речи словенског порекла – краљ/краљица, чета, вишња, коса (алатка)...
Међутим, само за једну реч се са сигурношћу може рећи да је српска - Божић.
Турци овај србизам изговарају као „Боџук“, а користе и реч Ноел, али се тада мисли на Божић 25. децембра. Када кажу „Боџук“ мисле на празник рођења Христа 7. јануара, преноси портал „Б92“.
Прочитајте још:
- Најдужа реч у српском језику: Није оториноларингологија
- Коронашмркач, ковидиот, тензично – речи које нам је донео вирус корона
- Да ли су Хрвати заборавили хрватски?
