У протеклих месец дана догодили су се свирепи злочини, међу којима се издвајају – младић од 18 година убијен је на Бањици, мушкарац од 60 година ликвидиран је у Калуђерици, један двадесетосмогодишњак тешко је повређен у Новом Саду; крвнички је претучен и сломљене су му обе руке. Све то је узбуркало јавност и распламсало несигурност у сопствену безбедност.
Србија – релативно безбедна
Према званичним подацима Републичког завода за статистику, у 2019. години је забележен најмањи број кривичних дела у односу на период од 2015. Укупан број кривичних дела почињених током прошле године је скоро 93 хиљаде, док је у 2015. износио око 109 хиљада.
Почетком ове године, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да је прошле забележено најмање кривичних дела у претходних четврт века.
Ипак, тренд опадања не важи за сва кривична дела. Док се број убистава, рањавања и крађа смањио, коришћење и продавање наркотика је благо порасло, као и силовање и обљубљивање деце.
Насупрот домаћој статистици, а према извештајима о злочинима и безбедности ОСАЦ-а (Саветодавно веће за иностранство САД) за Србију, стопа криминала је порасла у протекле две године, па се странцима који долазе у нашу земљу саветује да буду опрезнији него иначе.
Сајт „Нумбео“, који садржи разне светске статистике, оценио је да је до половине 2020. године стопа криминала у Србији око 38 одсто, што нас ставља на 87. од 133 места у свету према тој стопи. Боље од нас на тој листи су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Северна Македонија и Бугарска, а горе су Хрватска, Румунија, Мађарска, Аустрија, Словенија, Чешка, Словачка...
Према проценама тог сајта, највећи проблеми у нашој земљи процентуално су мито и корупција, затим пораст криминалних активности у протекле три године, коришћење или продавање наркотика, вандализам и крађа.
По Индексу перцепције корупције од прошле године, Србија је 91. на листи од 180 земаља, са индексом 39, због ког је пала за четири позиције у односу на претходно истраживање. Државе којима је тај индекс 34 или 35 готово немају обимне кампање финансијске регулације.
Професор кривичног права Факултета безбедности у Београду Младен Милошевић каже да су процене различите због тога што се методологије процене стопе криминалитета разликују.
„Ниједна од тих методологија не може да буде потпуно поуздана, поготово због тзв. тамне и сиве бројке криминалитета. Реч је о кривичним делима која нису откривена или пријављена, а од чије бројности зависи стварно стање криминалитета у земљи“, напомиње Милошевић за Спутњик.
Најчешћа имовинска кривична дела
Милошевић истиче да се убиства и повређивања углавном догађају у криминалном окружењу, али и да нису искључиво везана за људе који се баве криминалним активностима.
Иако корупција и организовани криминал највише угрожавају безбедност грађана, у Србији су, као и у свету, најчешћа имовинска кривична дела – крађа, разбојништво, превара, изнуда, уцена...
„Не можемо рећи да је ситуација идеална и да су направљени драматични искораци у борби против криминала, али не можемо да кажемо ни да се налазимо у тешкој ситуацији. У овом тренутку смо на средини. Србија је, у односу на окружење, релативно безбедна земља“, предочава Милошевић.
Сајт „Врлдномадс“, који пружа услуге за безбедно путовање, 2018. године је објавио да су градови у Србији релативно безбедни за туристе и путницима саветује да воде рачуна о себи колико и иначе, али и да посебну пажњу обрате на крађу.
„Туристима се скреће пажња на кривична дела у којима су они класичне жртве, не само код нас, већ и у већини земаља, а то су џепарења, односно крађе. Помиње се и да постоје феномени организованог криминала и корупције, али оно што највише прети туристима је крађа“, истиче Милошевић.
Да би се стопа криминала смањила, Милошевић сматра да је неопходно да у заједници буде више полиције, да она добро комуницира са грађанима, да буде обучена и образована и да, заједно са судством и тужилаштвом, ефикасно делује.
Он напомиње да ће Србија моћи да се декларише као безбедна земља тек када се ниво корупције смањи, деловања криминалних група сузбију, а грађани поврате поверење у правосуђе.
Прочитајте још:
