Тродеценијски лидер Црне Горе, који тобоже мирно, модерно и демократски признаје изборни пораз, са благим тоном коза-ностра манира, саопштава да је спреман и да оружјем у шуми брани Црну Гору од оних који је нападају — пре свега од великосрпских освајача.
Тешко се сетити у последњих стотину година, да не идемо даље у историју, који је државник, легални председник републике, чак и помислио у сопственом безнађу да се одметне у шуму како би се борио против парламента и државне владе.
Мило као Че, Чича или Рамбо...
Мило, Че Гевара 21. века, са позиције шефа државе, пред камерама, јавно, у налету некакве „артикулисане“ сомнабулије, најављује могућност да у шуми брани Црну Гору, а не зна се ни од кога, ни ко то земљу напада, ни са којим војним формацијама би се ушанчио, као у боливијској џунгли, у ровове на Румији, Проклетијама, Дурмитору, Ловћену…
Мило, попут првог герилца у Европи прошлог века, Драгољуба Драже Михаиловића (не поредимо Мила са Чичом, реч је о стилској фигури), прети да ће се из председничких одаја, са пуштеном брадом или не, пресилити на неку зараслу црногорску „Равну гору“ и да ће одатле деловати у име одбране својих „светих“ циљева.
Мило, као Џон Рамбо (First blood), попут вијетнамског ветерана креће у обрачун са естаблишментом, и услед неразумевања средине, вођен својим „праведним“ и нералним пројекцијама бежи у шуму и бори се сам против свих као некакав рашчупани и набилдовани акциони антихерој.
Мило, као неки вођа хајдука из 17. века, можда ће сачекати Ђурђевданак — хајдучки састанак, па да на пролеће идуће године, очисти кубуру и да са својим саборцима крене у шумска склоништа у битку против невидљивих ратника који узурпирају његову Црну Гору.
Али, пореклом из Катунске нахије, која је без шума и са ниским растињем, куд ходе само козе, тешко да би ту нашао уточиште, а на шумовитом Северу Црне Горе, био би у великој опасности чак и од првог шумара на дужности...
Мило, попут Бећира Кудуза по чијем животу је Адемир Кеновић снимио чувени филм, чврсто верујућу да је он жртва, да је он у праву и да су за његова „правична“ злодела и непочинства криви искључиво други, спреман је да из обиља, хедонизма и беспрекорне удобности, легне на влажну маховину, у папрат и жуљаво шипражје и да настави своју голему животну мисију…
И да више не претерујемо
Реално, заиста звучи страшно, параноично, безумно да 2020. године неки политичар најављује да ће своју борбу наставити из шуме.
А још све поприма бизарнију димензију кад то чини човек који се позива на модерне цивилизацијске вредности, на високе стандарде будућег надолазећег доба, на најдемократскије тековине и тенденције.
Ваљда ће неко зауставити — шумског председника
Ваљда ће неко убедити црногорског Чеа, старог комунисту-револуционара, да је у тој земљи једноставно дошло до промене власти, да га народ више не жели и да не верује у његове пројекције измишљених спољних и унутрашњих непријатеља отаџбине коју само он брани, и да не мора 2020. да иде у партизане.
Ваљда ће неко црногорском Чичи, смешном антиподу равногорског Ђенерала, отворити очи да Црна Гора није ни настала, да неће ни нестати са његовом владавином и да се формира нова власт која мења политику али жели најбоље свим народима у држави.
Ваљда ће неко зауставити Рамба пре него што крене у осветничку „шумску кохабитацију“ против цркве, народа, националних заједница, како би схватио да све те различитости чине хармоничну целину будуће Црне Горе, иако су то „рушитељи“ поретка мржње конструисаног у његовој глави.
Ваљда ће се јавити стручна лица, озбиљни људи, лајф коучеви, персонални тренери, бивши и садашњи саветници, гуруи, или бар неки добронамерни пријатељи, кумови, рођаци да одврате једног вишедеценијског државника да постане — шумски човек.
Нико баш толики пад није заслужио.
Ваљда.
Прочитајте још:
- Дачић: Доста са застрашивањем лажима о Србији, зар је Црна Гора "природни део албанског света"?
- Милачић Ђукановићу: Сваки камен који сте бацили на Бога, пао је право на вас
- Коме смета обнова Његошеве капеле на Ловћену која мири, а не дијели Црну Гору
