Данас је навршава 95 година од рођења Јурија Дроздова. Његова најјача црта су била нешаблонска решења и поступци. Агент је радио „не према логици, већ према парадоксу“, наводи Попов.
Најинтересантнији пример је догађај са Алексејем Козловом, руским херојем, који је успео да дође до тајног нуклеарног програма Јужне Африке.
„Он је почетком осамдесетих био ухапшен и осуђен на смртну казну у јужноафричком затвору. Али све је издржао, размењен је за неколико западних обавештајаца и враћен у Русију“, рекао је Попов.
После неког времена Козлов је замолио Дроздова да га пошаље на задатак у иностранство.
„Јуриј Дроздов се сложио и то је било генијално решење. Он је знао, да је за Козлова посао био његов живот. Рачунали су, да нико неће веровати, да познато лице и познати обавештајац, поново ради у иностранству. То нема логике, зар не? И то је дало резултате“, појаснио је ветеран.
Посао шпијуна често упоређују са шахом у смислу потребе за дубинском анализом ситуације и прорачуном потеза.
„Међутим, ја сматрам да то поређење није тачно, јер је партија шаха ограничена таблом и све фигуре имају строга правила кретања. У нашем послу нема граница и строгих правила, фигуре могу да се крећу како желе. Тако је Јуриј играо своју оперативну и животну партију, која је за противника била непредвидљива“, рекао је Попов.
Јуриј Дроздов се родио 1925. године у Минску у војничкој породици. Током рата је дошао до Берлина. Завршио је Војни институт страних језика 1956. године, затим су га преместили у Комитет државне безбедности и следеће године послали у Немачку као оперативца.
Учествовао је у многим операцијама совјетске обавештајне службе, између осталих и у операцији размене руског шпијуна Рудолфа Абела за америчког пилота Френсиса Пауерса. Дроздов је као генерал КГБ-а радио у Кини и Америци. Шеф одељења за надгледање тајних агената у иностранству је постао у новембру 1979. године и на ту функцију је поднео оставку 1991. године.
Такође је био и оснивач специјалних снага КГБ 1981. године под називом „Вимпел“. Група је била специјализована за активности у иностранству. Била је задужена за дубоко продирање у непријатељске територије, за тајне акције, заштиту совјетске територије и активирање шпијуна у случају рата. Агенти који су живели у иностранству са лажним идентитетом називали су се „илегалцима“ и сматрани су елитом совјетске обавештајне службе.
Прочитајте још:
