Најтежи посао биће обезбиједити редовно финансирање јавних расхода, међу којима су најважнији плате, пензије, социјална давања и одржавање здравственог система, јер су буџетски приходи по подацима Централне банке Црне Горе у паду за око 25 одсто у односу на 2019. годину.
Аналитичари зато упозоравају да је неопходно хитно почети нове преговоре са Међународним монетарним фондом (ММФ) и Европском унијом (ЕУ) око издашнијих и повољнијих пакета помоћи. Невоља је у томе што потенцијална сарадња са ММФ-ом за Црну Гору може бити болна, јер та финансијска институција већ годинама од званичне Подгорице тражи да смањи јавну администрацију, те да реформише систем јавних набавки и државне компаније
Јавне финансије у веома незавидној ситуацији
Имајући у виду драстичан пад прилива од туризма (од око 90 одсто) који ће утицати на много већи пад овогодишњег БДП-а од пројектованог, економиста и посланик у Скупштини Црне Горе Александар Дамјановић сматра да је евидентно да ће удио јавног дуга у БДП-у на крају текуће године бити близу, ако не и изнад цифре од 90 одсто.
„Уз додатне буџетске трошкове за подршку дијелу привреде због посљедица пандемије, као и уз пад пореских и непореских буџетских прихода који ће бити већи од ребалансом пројектованог, јасно је да су црногорске јавне финансије у веома незавидној ситуацији и биће потребно много напора да се у периоду пред нама обезбиједи њихова стабилизација и какво такво уравнотежење“, каже Дамјановић за Спутњик.
Буџетски приходи мањи а расходи расту
Наш саговорник додаје да се не ради само о чињеници да ће због продуженог трајања пандемије и споријег опоравка економије бити угрожени планирани буџетски приходи 2021. године, већ и о томе да ће на расходној страни, услед отплате дијела главнице дуга, камата, али и повећаних трошкова за ублажавање последица пандемије, као и раста расхода због донесених закона попут недавне измјене закона о ПИО, доћи до пораста буџетских издатака.
Он због тога упозорава да није реалан важећи Програм економских реформи одлазеће Владе, који предвиђа расходе за старе дугове у износу од 456 милиона у наредној години, плус 102 милиона за камате.
Потребно разумијевање међународних кредитора
„Износ недостајућих средстава ће свакако бити изнад планираних 456 милиона евра, па већ данас треба планирати оптималан начин за обезбјеђивање тих средстава. Очекујем да ће међународне финансијске институције, односно потенцијални кредитори, имати разумијевања за позицију Црне Горе у транзицији као и за политику нове власти, која заузврат мора показати спремност на много одговорније и ефикасније управљање јавним финансијама, те да ће се у том смислу наћи заједничко оптимално решење за превазилажење наслијеђених буџетских дубиоза“, каже Дамјановић.
Борба против сиве економије кључ реформи
Овај економиста истиче да ће разумијевање међународних кредитора нарочито бити од велике важности у периоду док се не спроведу неопходне реформе, а које се у првом реду односе на пореске политике, у дијелу увођења прогресивног опорезивања, као и опорезивања тзв. луксузне имовине, односно екстра профита, али и у дијелу снажне борбе против сиве економије и њеног увођења у легалне токове.
„Данас је више од трећине црногорске економије у сивој зони, дакле готово милијарду и по евра у којима се налазе потенцијални порески приходи. Нова власт има обавезу да оправда повјерење према послодавцима и да се озбиљним међусобним договором уведе ред у политику исплата зарада и плаћања одговарајућих пореза и доприноса. Озбиљни резови на расходној страни буџета, у дијелу дискреционе потрошње, уз сервисирање постојећег нивоа зарада, односно пензија у јавном сектору биће озбиљан задатак и показаће спремност на дисконтинуитет са досадашњим нерационалностима и појединим, непотребним, односно претјераним буџетским трошењем“, каже Дамјановић.
Неопходна реформа система јавних набавки, демонополизација...
Он додаје да су реформе такође неопходне и у систему рационалисања јавних набавки, односно очекиваних уштеда за државу, као и у политици пословања јавних предузећа, и привредних друштава у државном власништву.
„Такође је неопходно да регулаторна тијела и агенције драстично побољшају регулацију на појединим тржиштима, попут тржишта капитала, енергетике, телекомуникација, осигурања, у смислу демонополизације и стварања услова за фер тржишну утакмицу и додатни тржишни раст“, категоричан је наш саговорник.
Банкарски систем у служби опоравка економије
„Политика привлачења страних директних инвестиција мора бити много транспарентнија и без скривених повластица за стране инвеститоре на уштрб домаћих инвеститора, као и на уштрб јавних прихода, као што финансијска политика мора обезбиједити да банкарски систем, односно Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ), али и замрло тржиште капитала у пуном смислу буду у функцији наше привреде, односно опоравка економије“.
„Увјерен сам да ће корјените реформе, али и одговорно управљање економском политиком, без обзира на сијасет проблема и дубиоза које остају иза одлазеће власти, довести до постепеног привредног опоравка, а затим и раста и развоја, што градђани очекују од нових власти и што треба бити, уз сламање корупције и организованог криминала, као и враћања повјерења у руиниране институције, кључни задатак након недавних политичких промјена“, закључује Дамјановић.
Прочитајте и:
